Beskonačna pustinja. Kamila sa jahačem zavijenim u rite krstari morem peska, neumorno se uspinjujući i silazeći sa zlatnih dina. Sunce je na vrhuncu, tlo zrači vrelinom od koje vazduh poigrava. Dašak vetra, makar i toplog, doneo bi neku nadu jahaču o postojanju života u ovom prostoru, ali do toga nije došlo.
Vitez Gred, dvadesetogodišnji mladić, odavno je prestao da se kaje zbog ove avanture. Sada se samo mirio sa sudbinom i pokušavao da ostane živ pazeći na sve. Čitavo telo mu je prekrivala bela tkanina, zaštita od opeklina, dok je vodu pažljivo trošio.
Gred se divio kamili. Neuredni stvor, preke naravi, sve teškoće je podnosio stoički. Vitez je mogao labavo da drži uzde u rukama, znajući da životinja i da želi, nema snage za galop. U svakom slučaju, kamila je grabila napred istim, umerenim tempom.
Samo tkanina umesto sedla i neudobnost grbe, viteza su primoravale na česte pauze. Njegova sreća su bili debeli đonovi sandala, zbog kojih je uopšte mogao da stoji na vrelom pesku, doduše poskakujući.
Gred je želeo da napravi jedan takav predah u trenutku kada je ugledao nekakvo obličje pravo ispred sebe, udaljeno par stotina metara. Brzo je postavio šaku iznad očiju da mu Sunce ne bi ometalo pogled. Dugo je posmatrao, ali nije mogao da razazna ništa do zelene boje.
Ideja pauze je zaboravljena. Uzdama je dao znak kamili da ubrza, dok se nesvesno oblizivao po ispucalim usnama. Možda je ipak našao ono zbog čega se upustio u smrtonosnu pustolovinu. Što je bio bliži, nevericu je smenjivala euforija.
Šuma usred pustinje. I to kakva! Hrastovi i bukve, raspoređeni u savršenom krugu. Nekakva čarobna izmaglica je sprečavala pogled između njih. Na jednom mestu stajala je kapija oivičena čudnim, puzavičavim ružama.
Gred je skočio sa kamile i dočekao se na noge. Pesak je idalje izgledao isto, ali vrelina se nije osećala. Mladić zabaci kapuljaču na leđa otkrivši kosu boje slame i samouvereno lice čiji je sklad kvarila neuredna brada.
Pred kapijom je odlučio da skine svoj beli, istrošeni ogrtač. Znajući šta bi trebalo da ga čeka unutra, želeo je da izgleda dobro. Lanene pantalone i laka verižnjača, u kombinaciji sa kratkim mačem na pojasu, činili su od njega ratnika.
Kroz kapiju se takođe ništa nije videlo od izmaglice. Mladi vitez odlučno zakorači kroz nju. Imao je osećaj kao da je prebačen u drugi svet, mesto koje je mirisalo na ruže snažnije od kraljevskog vrta.
Kapija mu je bila iza leđa. Od nje, kamenom popločana staza vodila je kroz malu travnatu poljanu do bazena koji je zauzimao središnji prostor. Njegov kružni oblik bio je koncentričan sa spoljašnom ivicom sazdanom od stabala.
Gredovo lice se ozarilo. Ledenoplave oči su gutale prizor. Izgubio je kontrolu nad nogama koje su same krenule napred.
Voda u bazenu je bila mirna kao ulje, sjajna od Sunca. Ono je idalje bilo visoko na nebu, ali kao da je nešto zaustavljalo preteranu toplotu. Osvežavajući povetarac je pirkao, nedovojno jak da napravi talase.
U sredini bazena, koji je bio napravljen od istog kamena kao i staza, nalazio se kružni paviljon. On je mistično lebdeo par stopa nad površinom vode, ali Gred je bio siguran da je u njega mogao ući.
Izuo je sandale, svukao verižnjaču i položio pojas s mačem. Nije bio neki plivač, ali paviljon nije bio daleko. Zaleteo se i uskočio u vodu uz veliki pljusak. Bila je mlaka, kao stvorena za opuštanje i plivanje.
Mladi vitez je sa samo par snažnih zamaha došao do centra. Bazen je ipak bio dublji nego što mu se činilo, jer nije mogao da dodirne dno. Iz nekoliko pokušaja uspeo je da se uhvati za kamenu ogradu paviljona i uspne zahvaljujući snazi i umeću vojnika.
Paviljon je ustvari bio kružno zdanje, ograđeno niskim zidićem iz kojeg su nicala četiri okrugla stuba u jonskom stilu. Oni su držali kružni krov. Taj zidić je ustvari bila ograda za koju se Gred uhvatio pri prenjanju.
U sredini paviljona, još jedan stub istovetan kao četiri potporna, ali presečen na polovini. A tu stajao je predmet vekovne potrage, iznad uklesanog natpisa.
Kristalna kugla smaragdne boje, bez oslonca, a opet stoji tako sigurno kao da je ništa ne može poljuljati. Površina joj je glatka i mistično sjakti. Gred stoji pred njom i nepomično je posmatra. Želeo bi da protrlja oči, da se uveri da to nije san, ali nešto mu govori da to nije potrebno.
Nakon nekog vremena, vitez skuplja hrabrost da joj priđe. Prethodna očaranost je malo splasnula, ali u stomaku idalje ima taj osećaj da je nedostojan. U oči mu pada natpis koji čita naglas.
-Pogledaj ovo mesto. Ako dodirneš kuglu, ono će nestati, a ti ćeš postati najmoćniji čovek sveta. Da li je vredno?
Gred se osvrnu i baci pogled preko ramena. Raj na zemlji. Mirisne ruže, hlad, mlaka voda, savršenstvo na svakom koraku. Sve će biti uništeno. Nije mu dugo trebalo da odluči.
-Kada postanem najmoćniji čovek na svetu, napraviću ga sam.
Ruka mu hladnokrvno pada na kuglu, ali ne dešava se ono što je želeo. Pred njim se stvorila predivna žena, duge kose koja joj se vukla po zemlji u zlatnoj haljini. Ona ga je sažaljivo posmatrala, leđima oslonjena na stub ispred njega.
-Pohlepni smrtniče.-progovorila je glasom koji je zvučao kao muzika-Spavaj večno.
Njene oči, iste zanosne boje kao kugla, pratile su sopstveni pokret kažiprstom koji je uperila u Greda. Iznenađeni vitez je samo uspeo da otvori usta, pre nego što je tajanstvena žena lagano mahnula.
Samo je kamila ostavljena u pustinji prisustvovala pojavi novog ružinog pupoljka na ulazu u Raj.
Autor: Dušan Arsenović
