Jedne večeri u malom gradu po imenu Ramer, u svojoj kući sedeo je Razbok Tiraskin. Razbok je bio plemić koji je imao dosta iskustva u borbama za slobodu, samostalnost Ramera. Čak je i kip postavljen u gradu u njegovu čast. U Rameru i ostalim okolnim gradovima kipovi su se postavljali jedino ako je junak, u čiju se čast postavlja kip, još uvek živ. Iako je Razbok bio bogat on nije hteo živeti u luksuznoj kući, već je živeo u maloj kući od drveta koja je jedva stajala na zemlji. Te noći je vetar neumorno i jako duvao. Razbok je pisao pismo svom starom poznaniku iz grada Usaxa na severu ostrva Plest, na kojem se nalazio i Ramer. Svetlost sveće je bila te na jednoj te na drugoj strani Razbokovog pisma zbog vetra koji je strujao kroz pukotine na drvenom zidu. Razbok je u tom času čuo tupe udarce čelika, na koje je navikao, jer je živeo pored kovačnice, ali tu je bilo jos nečega. Kroz celo Razbokovo telo prošla je neka hladnoća koja je bila mnogo hladnija nego vetar koji je neprestano duvao. Iznenada se vrata od sobe silno otvoriše, na pragu sobe stajao je jedan od stražara glavnog ulaza Ramera. Stražar udahnu malo vazduha i izgovori samo: "Napadnuti smo". Razbok istrča iz kuće i vidi mnoštvo strela kako lete prema zidinama grada. On poče trčati prema kapiji gde se nalazila vojska Ramera, ali dok je trčao pogodila ga je strela. Razbok je uvek bio opremljen kao za borbu tako da ga je strela pogodila u prsluk od zmajeve kože i pala na zemlju. Razbok nije obraćao pažnju na strelu već je nastavio da trči. Stigao je do kapije i upitao jednog od vojnika: "Ko nas napada" ali vojnik reče: "Ne znam, nemaju ni jednu oznaku na svojoj odeći". Razbok je naredio strelcima da se rasporede po zidinama grada, a ostaloj vojsci da krene u juriš na protivničku malobrojnu vojsku. Vojska Ramera je uskoro porazila neprijateljsku vojsku, ali je Razbok zapazio figuru čoveka kako trči prema gradskom dvoru kralja Paruka. Razbok je potrčao za njim sa jos pet vojnika koji su se nasli u blizini Razboka. Neprijateljski vojnik je ušao u dvorac gde su ga opkolili vojnici. Saterali su ga u ćosak glavnog hodnika dvora. Razbok je prišao neprijatelju i prepoznao ga, to je bio Smigon njegov prijatelj iz Usaxa kome je pisao pismo. Pre nego što je išta rekao, Smigon je bio izboden kopljima vojnika. Razboku je samo ostalo da misli o ovom događaju, jer je sad bilo kasno, svi neprijatelji su bili mrtvi. Zašto bi Usax napao Ramer? Zašto, kada su ta dva grada oduvek bili u miru, čak u alijansi? Razbok je i dalje stajao na istom mestu i mislio o tragičnom događaju dok ga nije prekinuo jedan od vojnika koji je potvrdio da je to bila vojska Usaxa. Razbok je zbunjen krenuo kući, kada je stigao otvorio je vrata svoje sobe i ugledao pismo kako gori i prevrnutu sveću koja se kotrlja po stolu pod udarcima vetra.
Autor: Damir Davidov
