Osobi koja više nije ovde sa nama, koja živi kroz nas I koju volimo. Nedostaješ nam puno!
Molim te, ne plači. Molim te, nije sve izgubljeno…
Ja sam tu, uvek tu. Biću tvoj anđeo čuvar, u tamnim, tihim I suzama okupanim noćima kada budeš mislio o meni.
Molim te, ne plači…
Jer,moj cvetak nije uvenuo. Broj mojih godina koji je oduvek leteo oko mene, nije prestao da odbrojava, da računa sekunde I dragoceno vreme. Kad je došao do tačke da mora da otkuca I tu subdonosnu nulu, preskočio je jedan otkucaj I iza njega stvorio se majušni minus. Kao u trenutku kad se rodio Hrist. Kao kad je staru eru zamenila nova…
Živeću zauvek. Minus nikada ne nestaje.
Molim te, ne plači...
Oblije me tuga kada vidim tvoje oči, tako napunjene suzama, natečene mojim odsustvom, dok povređujes sebe oštricama da bi odagnao tugu. Molim te...Oh, slama se moje srce u ritmu tvojih otkucaja. Oh, prošlo je vremena,a tvoji se snovi prekidaju mojom nesrećom; budiš se, plačeš kao malo dete, preplašeno slikom rata u očima svoga mrtvoga roditelja. O,agonija!
Povređuješ sebe, stvaraš iluzije.
Posećuješ mesto gde počiva telo tvoje voljene. Tvoje najdraže!
Prekini!
Ali,sećanja...Odagnati bol za upokojenom ljubavi,zatrpanom ispod zemlje i istorije vremena,zatvorenom u kovčegu.Tamo ona leži.Nepokretna,hladna iako oko njenog tela postoji vrelina koju je činila ljubav.Na njenom licu-osmeh;u njenoj čeličnoj ruci-zgužvana slika jedne iskrene ljubavi,jedne večnosi,sada iskrojene samo od sećanja.Volela ga je čak i tada;u slici savrsenog užasa, pomućenog razuma za ono što sledi.Na putu ka Raju,poslala mu je poljubac.
Još uvek je pekao njegove usne.Kao žar na staklu,kao Mesec u Suncu.
Sećao se njenog toplog tela kako gladi njegovu kožu,njenih zašećerenih očiju, boje strasti,njenog zvučnog smeha,melodičnog i opijajućeg,ali pogotovo usana.Bile su velike i sočne i lepše devojke nije bilo ni na Nebu.Ni na Zemlji.
Nekada su one pripadale njemu.Nekada je ona pripadala njemu,ali i on njoj.
Nekada su bili dva labuda u jezeru čistom i nezemaljskom,neprocenjivom.
Njena uzana ramena,njene male grudi,njene duge trepavice.Dugačka,crna kosa.U mrtvilu noći,pomerajući polako usta,islikan suzama,obrazovao je njeno ime.
Aaliyah.Bože,da li je takva devojka ikada mogla postojati?
Molim te,ne plači...
I ti si moje zlato,moje sve.Moja duša,telo,moj izgubljeni život.
Živim kroz tebe;miluje me tvoj glas kada me spominješ.Nemoj plakati,najdraži.
Ustaješ ujutru.Budi te užarenje jednog slepila,jer ono samo osvetljava tela koja skrivaju đavole.Odsjaj na tvom obrazu jači je od svetla,od dijamanata,od razuma koji posipa so na svežu ranu čija se tanka membrana zaceljuje noću,a otvara danju.Ali,čak i kada padne mrak ona boli,jer ti me uvek čujes,moj glas te doziva,ali mene nema.Šaljem ti poljubac.Želja je prejaka,ne uspevam da obuzdam strah.Samoća je zlo.Ti me dozivaš po imenu i proklinješ tragediju.
Aaliyah!
Ovde sam.Zar me ne osetiš?Zar je moje prisustvo toliko bezazleno da me ne primećujes?Živim u tebi.
Tvoje suze,guše mene.Tvoj jecaj prerasta u bezglas u kojem me opet dozivaš.
Odlazimo na mesto moga počinka i ti polažeš moj omiljeni cvet na spomenik.
Na njegovom vrhu dva bela goluba-jedan odleće,a jedan leti za njim u propast.
O,nemoj!
Ljubavi moja,najdraži moj,moj živote,mladosti i večnosti.Saslušaj ove reči,slušaj svoje Srce,jer odande dolazi glas.Pokušaj da razumeš.
Ovo nije kraj.Srešćemo se opet,na nekom drugom mestu,izvan vremena i prostora,opet će se naša tela spojiti u duši jedne osobe.Sada moram da idem, da napustim tvoje Srce,čeka me večnost.Tuge?Ne,nikako tuge.Čeka me večnost čekanja na tvoj povratak.Možda ćeš jednom i ti kucati u meni.Možda ćemo početi život kao cveće,ili kakve zveri.Ali,ljubav je tu,gajim je za oboje,jer tebe je crni oblak obuzeo.Ja sam iznad njega,težim da te vidim kroz njega,da ga oteram i da me se sećaš kao uvek nasmejanu osobu.Kao Aaliyah.
Moje pesme su tu.I ti ih slušaš svaki dan,plačeš uz njih kao uz opelo.
Nemoj!
Sada odlazim,ali ću strpljivo čekati da proživiš srećan život,da dobiješ sinove i kćeri,da umreš mirno kroz san u dubokoj starosti.Ne brini.Ovde gde ja idem,svi su večno mladi.
Molim te...
Kada sledeća zora obasja tvoje krvave oči,nemoj plakati.Nerazdvajaju nas mora, okeani,nebesa.Svaki put kada pomisliš na mene,ja sam tu,u tvome Srcu.
Dugujem ti sve,
Uspomeno moja draga.
Večno tvoja,
Aaliyah...
Autor: Dunja Đorđević
Molim te, ne plači. Molim te, nije sve izgubljeno…
Ja sam tu, uvek tu. Biću tvoj anđeo čuvar, u tamnim, tihim I suzama okupanim noćima kada budeš mislio o meni.
Molim te, ne plači…
Jer,moj cvetak nije uvenuo. Broj mojih godina koji je oduvek leteo oko mene, nije prestao da odbrojava, da računa sekunde I dragoceno vreme. Kad je došao do tačke da mora da otkuca I tu subdonosnu nulu, preskočio je jedan otkucaj I iza njega stvorio se majušni minus. Kao u trenutku kad se rodio Hrist. Kao kad je staru eru zamenila nova…
Živeću zauvek. Minus nikada ne nestaje.
Molim te, ne plači...
Oblije me tuga kada vidim tvoje oči, tako napunjene suzama, natečene mojim odsustvom, dok povređujes sebe oštricama da bi odagnao tugu. Molim te...Oh, slama se moje srce u ritmu tvojih otkucaja. Oh, prošlo je vremena,a tvoji se snovi prekidaju mojom nesrećom; budiš se, plačeš kao malo dete, preplašeno slikom rata u očima svoga mrtvoga roditelja. O,agonija!
Povređuješ sebe, stvaraš iluzije.
Posećuješ mesto gde počiva telo tvoje voljene. Tvoje najdraže!
Prekini!
Ali,sećanja...Odagnati bol za upokojenom ljubavi,zatrpanom ispod zemlje i istorije vremena,zatvorenom u kovčegu.Tamo ona leži.Nepokretna,hladna iako oko njenog tela postoji vrelina koju je činila ljubav.Na njenom licu-osmeh;u njenoj čeličnoj ruci-zgužvana slika jedne iskrene ljubavi,jedne večnosi,sada iskrojene samo od sećanja.Volela ga je čak i tada;u slici savrsenog užasa, pomućenog razuma za ono što sledi.Na putu ka Raju,poslala mu je poljubac.
Još uvek je pekao njegove usne.Kao žar na staklu,kao Mesec u Suncu.
Sećao se njenog toplog tela kako gladi njegovu kožu,njenih zašećerenih očiju, boje strasti,njenog zvučnog smeha,melodičnog i opijajućeg,ali pogotovo usana.Bile su velike i sočne i lepše devojke nije bilo ni na Nebu.Ni na Zemlji.
Nekada su one pripadale njemu.Nekada je ona pripadala njemu,ali i on njoj.
Nekada su bili dva labuda u jezeru čistom i nezemaljskom,neprocenjivom.
Njena uzana ramena,njene male grudi,njene duge trepavice.Dugačka,crna kosa.U mrtvilu noći,pomerajući polako usta,islikan suzama,obrazovao je njeno ime.
Aaliyah.Bože,da li je takva devojka ikada mogla postojati?
Molim te,ne plači...
I ti si moje zlato,moje sve.Moja duša,telo,moj izgubljeni život.
Živim kroz tebe;miluje me tvoj glas kada me spominješ.Nemoj plakati,najdraži.
Ustaješ ujutru.Budi te užarenje jednog slepila,jer ono samo osvetljava tela koja skrivaju đavole.Odsjaj na tvom obrazu jači je od svetla,od dijamanata,od razuma koji posipa so na svežu ranu čija se tanka membrana zaceljuje noću,a otvara danju.Ali,čak i kada padne mrak ona boli,jer ti me uvek čujes,moj glas te doziva,ali mene nema.Šaljem ti poljubac.Želja je prejaka,ne uspevam da obuzdam strah.Samoća je zlo.Ti me dozivaš po imenu i proklinješ tragediju.
Aaliyah!
Ovde sam.Zar me ne osetiš?Zar je moje prisustvo toliko bezazleno da me ne primećujes?Živim u tebi.
Tvoje suze,guše mene.Tvoj jecaj prerasta u bezglas u kojem me opet dozivaš.
Odlazimo na mesto moga počinka i ti polažeš moj omiljeni cvet na spomenik.
Na njegovom vrhu dva bela goluba-jedan odleće,a jedan leti za njim u propast.
O,nemoj!
Ljubavi moja,najdraži moj,moj živote,mladosti i večnosti.Saslušaj ove reči,slušaj svoje Srce,jer odande dolazi glas.Pokušaj da razumeš.
Ovo nije kraj.Srešćemo se opet,na nekom drugom mestu,izvan vremena i prostora,opet će se naša tela spojiti u duši jedne osobe.Sada moram da idem, da napustim tvoje Srce,čeka me večnost.Tuge?Ne,nikako tuge.Čeka me večnost čekanja na tvoj povratak.Možda ćeš jednom i ti kucati u meni.Možda ćemo početi život kao cveće,ili kakve zveri.Ali,ljubav je tu,gajim je za oboje,jer tebe je crni oblak obuzeo.Ja sam iznad njega,težim da te vidim kroz njega,da ga oteram i da me se sećaš kao uvek nasmejanu osobu.Kao Aaliyah.
Moje pesme su tu.I ti ih slušaš svaki dan,plačeš uz njih kao uz opelo.
Nemoj!
Sada odlazim,ali ću strpljivo čekati da proživiš srećan život,da dobiješ sinove i kćeri,da umreš mirno kroz san u dubokoj starosti.Ne brini.Ovde gde ja idem,svi su večno mladi.
Molim te...
Kada sledeća zora obasja tvoje krvave oči,nemoj plakati.Nerazdvajaju nas mora, okeani,nebesa.Svaki put kada pomisliš na mene,ja sam tu,u tvome Srcu.
Dugujem ti sve,
Uspomeno moja draga.
Večno tvoja,
Aaliyah...
Autor: Dunja Đorđević
