Imao je uzbudljivo belu kosu i monokl sa zlatnim ramom. Kosa je bila kratka i uredno podšišana što se i uklapalo u njegovu ležernost pokreta i pogleda.
Seo je i naručio kafu.
Nije me ni pogledao, uljudno je poželeo dobro jutro i rekavši svoju želju zabacio se da pričeka. Kleo sam ga sve do šanka pljujući i gutajući u sebi tu njegovu kamenu nadmenost i miran glas, ujedno žaleći sebe i moju netrpeljivost prema svetu.
Skuvao sam je i namršten odneo porudžbinu.
Rekao sam " Izvol'te" tupim varoškim naglaskom i okrenuo mu leđa. To je bio prvi utisak. On se još udobnije namesti i zapali cigaretu. Izvadio je malu džepnu knjižicu odnekle i otvorio je nasumice. Listao je i listao skakajući mi po vrhovima živaca kao drvena palica po bunju. Okrenuo je jednu stranu i ofrlje bacio pogled na njenu sadržinu i zatim opet okrenuo. Ponekad bi se samo obrva iznad monokla malo pridigla kao da odaje priznanje nekoj reči ili slovu, i tupi snobovski osmeh zatitrao bi na licu, da bi se posle sekund-dva opet smirio i i nastavio sa listanjem.- e jeb .. gde svet ide... psovao sam u sebi ... Pa ovaj ni priču ne može da pročita ..Ubrzo sam se smirio i brojao mu bore oko čela.Piće je popio i pozvao me pokretom ruke.- Koliko ?upita gledajući u moju košulju.- Sve ili ništa - pomislio sam.Naplatih mu i on letimično prebroja novac pre nego ga strpa u džep. To prebrojavanje me pomeri i ja zamalo ne uzviknuh "LOPOV!!! Ja lopov!" ali ništa od toga.
- Sedi - reče, i pomeri stolicu da mi napravi mesta.
Tako pomeren ja sedoh uljuljkan u sopstveni bes i nemoć da se oduprem njegovoj naredbi, ne razmišljajuću uopšte, kao što sam običavao "Šta sad ovaj 'oće?"Opet je zapalio cigaretu ne ponudivši me iako mi je pena išla na usta od želje za dimom i gareži, za pravljenjem kolutova koje je on izazivački slao pred moje oči. Uzdržah se i čvrsto sttegnuh prste da me ne bi izdali.- Imaš jednu želju ... poče On i povuče dim.Ja sam se koncetrisao na drvo i list u padu, jer beše jesen ne obazirući se više na njega.- ... ali samo jednu, nastavi on. Možeš reći i poželeti što ti drago ali samo ako te čini srećnim. Ne možeš želeti drugom propast i li bilo šta izvan tvoje sreće. Znači imaš jednu želju i biraj je pametno ...Na reč pametno ja se trgnuh kao opečen i načuljih uši ...- A sad biraj ...Rekao je to prosto i očigledno da bih ja razumeo, ali ta jednostavnost me samo zbuni ...- Šta bre sreća, koja sreća, čija sreća .. kakva jedna, kome propast? Sve sam mu to sručio u lice dok on trepnu i nastavi da puši.- Biraj, ponovi i poče lupkati prstima po stolu. - Sreća, kakva sreća? Šta znam ja šta je sreća, kad ni sam ne znam ništa. Kakva sreća? ŠTa da tražim? Devojku?Ženu? UDovicu? Zmiju? Dobru ribu da joj svašta radim, da se iživim i najebem dokle god mogu? I šta ona, da umrem.- Upravo tako .. promumla ...
- Jebeš devojku, pun mi je ku ... Šta da tražim, šta da želim?Vazduh, sreću, život ... PAre? Da budem najbogatiji na svetu, da mogu sve da kupim i žene i sreću? I šta onda kad sve kupim? Kad ne bude ostalo ništa više što ne mogu imati? Da se ubijem? Da nestanem?- Baš tako ...ponovi on ... ali prvo duša ...
- Želim ... Šta da želim? Znanje? Da sve saznam i otkrijem, da sve razgolim i spoznam. DA sve naučim i recitujem. Šta onda? Kad upoznam tajnu života? Šta onda sa njim, sa životom? Da shvatim da ništa ne znam?Da ne znam da sam pre sve znao .. Da se ubijem ? Da kažem svima ...
- Ljubav? reče on ..i slegnu ramenima...- Ljubav? Šta da želim? To da želim ... da volim i da me vole ...da dajem i uzimam, da varama i opraštam ... da me mrzi i proklinju.. da me voli bez razloga... Šta ću sa tim ... Šta ću sa ljubavlju ... Kome da je dam? Kome da je uzmem, bez opomene i upozorenja, da je prevarim i vežem, da je zarobim ... i da me zarobe ...da umrem živ ..
- Da, ali ... duša prvo, reče on .. sve to možeš dobiti samo u zamenu za dušu ... Za dušu?
Tako malo za dušu?Za parče neba .. Ceo jedan svet? I ti si mi kao neki trgovac .. Odahnuo sam razočarano ...
- Pa dobro, moram kad si već tu ... da ne ideš praznih ruku, da te drugi ne ismevaju ...
- Jednu kafu, rekoh i zabacih se...On se nasmeja, podiže obrvu i monokl sa njom i otvorivši malu knjigu otkači nešto. Zatim ustade i odgega ležerno do šanka, da mi spremi jednu domaću.
"I šećera".. htedoh mu reći, ali imam samo jednu dušu i on je već je zamakao za šank.Čekajući uzeh malu crnu knjigu i nasumice je otvorih. Listao sam i prevrtao, smejuću se ponekad nekoj reči ili slovu, odajući priznajne izdizanjem obrve kad naiđoh ...Tu ... na sred lista naša imena, naši znaci i datumi rođenja i pored svih otkačeno crvenim ...
Svi ... i Branko i Filip, i File i Gojko, I Bane i Saša ... i ja na kraju ...svi mi koji smo za sebe vikali " VElinčanstveni"... "NEdodirljivi" ... "Odgajeni duhom" ... svi mi i još nebrojeno njih ... napisani krasnopisom i štiklirani ... obeleženi srvenim jarkim slovima ...
" JEDNA KAFA za JEDNU DUŠU"
Hteo sam da kunem, da proklinjem, da jaučem i skičim, da pocepam pluća, da sagorim srce ... ali nisam ...On je već skuvao i krenuo nazad da me usluži..- Pošteno, rekoh ...Otvorio sam opet knjigu i pronašao moju stranu
Nasmejah se u sebi i dodah mojim teget švrakopisom, samo pored svog imena.
... + JEDNA ČAŠA VODE ... Autor: Đorđe Petrović
