Ni carstvo nije beskonačno.Gomila palata, vrtova, platformii ko zna koliko javnih kupatila.I ko zna koliko stovarišta sa hranom i pićem,gomila otpada, gomila svetla.Mnoštvo ležaljki za umorne i napaćene duše.Sijaset ljuljaški za nesrećnu decu.Hiljade klackalica i arterskih česmi.I još toliko čuvara.I još toliko zabranjenih vrata i slepih hodnika.Ni pravednima se ne sme verovati. Drvo Znanja u sredini.Zabranjeno, takođe.Zaklonjeno nastrešicom, neprekidno zalivano.Jedna izborana starica gazi po travi i pomera crevo sa vodom bliže stablu.Uzdiše. Nije joj teško već se jedi zbog vesti odozdo.Kažu ... ovi dole svo znanje izbrisaše ... Pa kad se popnu gore, tako glupavi i pravedni ... neće im ni ovo jedno Drvo Znanja pomoći.Drvo Života je već presušilo.Sad je samo da se svi popenju gore.Nema više silaska. Samo, češka se starica po glavi i češanjem skida suvu maramu.Samo, gde će sav taj narod stati.Gde ću sve stići pripremit i postavit?, pita se.Ko će staroj Majci pomoći?Odmahuje glavom kao da i sama zna odgovor.Okreće se i odlazi iz vrta Edenskog. Ni carstvo Nebesko nije beskonačno.Gomila je tu starudije i gareži.Gomila isprevrtanih stolova.Gomila izgaženog cveća.Jezuiti, ateisti, budisti, jevreji ...Ko će sve to primiti i za njima pospremati?Hrišćani?Odahuje starica i stidljivo baca pogled na kraj bašte. Zaraslo, izlupano, pocrnelo i sluzavo ...... ali još u dobrom stanju ...večno Stepenište ka dole, izuvijano... u krug ... u krug ...Dole, u dubinu jada.Načuje poneki vrisak, il' joj se samo čini.Dole, gde smrt još čeka besmrtne, gde pametni misle i glupi ćute.U pakao.U zemlju obećanih. Ići ćemo. Nađite nam vođu.
Autor: Đorđe Petrović
Autor: Đorđe Petrović
