Čim sam se probudio i ne otvarajući oči pokušao da se počešem po mudima shvatio sam da nešto nije u redu.Moja desna ruka ležala je pored mene mrtva sa dlanom okrenutim ka gore kao neka dlakava životinja izvrnuta na leđa.Pokušao sam da je pomerim ali sve što sam uspeo je da pomerim rame u zglobu.
To je bio znak i da sam samo znao šta može da se desi ne bih tog jutra ni ustajao iz kreveta.Ali nisam.....Tako to obično i biva.
I umesto da ostanem u sobi ne obazirući se na zov prirode i ignorišući sopstvena smrdljiva isparenja ja sam podigao svoje debelo dupe i krenuo ka kupatilu.Moja desnica je mlatarala pored mene kao neka beživotna stvar zakačena za rame.Uspeo sam da se ispišam držeći kitu levom rukom koja je, da li zato što je nenaviknuta na ovaj posao ili zato što je još mamurna od sna drhtala, tako da sam usput dobro popišao dasku i naravno nisam ni pokušao da je obrišem.Tek kada sam izlazio iz kupatila osetio sam neke žmarce u svojoj mrtvoj ruci.Život se polako vraćao u nju kroz zakržljale,sužene vene.
Da sam samo znao šta može da se desi ne bih svojoj ženi umesto dobro jutro uputio sočnu psovku samo zato što nema piva u frižideru.Ne bih joj rekao da je glupa, zaostala seljanka i da se nikada ne bi udala da je nisam ja uzeo za ženu iz sažaljenja.I ne bih joj rekao sve one gadosti koje sam joj rekao dok sam se u gaćama gegao ka svojoj omiljenoj fotelji.
Da sam samo znao šta može da se desi ne bih nikad namerno prevrnuo kofu vode onoj ženi što čisti zgradu samo zato što sam mogao da se okliznem na mokar pod.I sigurno ne bih pljunuo na pult prodavačici samo zato što mi je dala mlako pivo i što je umesto kusura pokušala da mi uvali žvake.Koji će mi kurac žvake?Neću valjda da ih nosim deci?
Da sam samo znao šta može da se desi ne bih svog najstarijeg sina Nikolu udario onom istom desnicom koja je do skoro bila mrtva preko usta, samo zato što mi zaklanja pogled na tv.I sigurno ne bih svojoj ženi napravio masnicu na oku samo zato što je pokušala da mi kaže da sam preterao što sam Nikoli izbio jedan mlečni zub i rasekao usnu.I dok je ona grlila Nikolu a ono dvoje mlađih tešila da se ne rasplaču ja sam razmišljao –Ko im je kriv kad mi ometaju važnu utakmicu.
Da sam samo znao šta može da se desi ne bih nikada stajao na terasi i gađao klince trulim krompirima zato što bacaju petarde.Otkud bi oni znali da sam ja pola plate ostavio u kladionici.Ipak su sada praznici, vreme kada se slavi.
Da sam samo znao da jedan zalutali metak može da me pogodi pravo u oko dok stojim na terasi sa krompirom u ruci nikakva sila me nebi isterala tog jutra iz kreveta.Ostao bih da ležim sa svojom mrtvom rukom pa makar otpala.
Našao me je posle pola sata sin Nikola.Moje debelo telo ležalo je razliveno na terasi dok mi se krv slivala niz obraz.Još uvek sam u stegnutoj šaci držao krompir. Nikola nije plakao samo je drhtao od hladnoće i posmatrao me sa visine nekoliko sekundi a onda je dreknuo-Mama!!
Žena je izletela na terasu i kada me je ugledala pala je na kolena i počela da mi izvikuje ime kao da može da me dozove.Stavila je moju glavu u krilo i dok su joj se suze slivale niz onu masnicu na oku a masnom keceljom pokušavala da mi obriše krv sa obraza poslala je Nikolu da nazove hitnu i skloni braću u sobu.
Iz hitne su došli tek posle 20 minuta.Morali su da pozovu komšije kako bi mogli da iznesu moje debelo, mrtvo telo iz stana.Dok su me nosili jedan od doktora objašnjavao je mojoj uplakanoj ženi kako bih sigurno preživeo da me je metak pogodio bilo gde drugo na telu jer bi ga ono salo koje sam godinama taložio na sebi usporilo i ne bi bio tako smrtonosan.Ali šta je tu je sada je gotovo.
Neko je u kolima hitne pokušao da mi uzme krompir iz šake ali ga ja nisam dao.Mislim da sam ipak zaslužio da me sahrane sa njim i da u tišini istrulimo zajedno.
Autor: Mirela Trako
To je bio znak i da sam samo znao šta može da se desi ne bih tog jutra ni ustajao iz kreveta.Ali nisam.....Tako to obično i biva.
I umesto da ostanem u sobi ne obazirući se na zov prirode i ignorišući sopstvena smrdljiva isparenja ja sam podigao svoje debelo dupe i krenuo ka kupatilu.Moja desnica je mlatarala pored mene kao neka beživotna stvar zakačena za rame.Uspeo sam da se ispišam držeći kitu levom rukom koja je, da li zato što je nenaviknuta na ovaj posao ili zato što je još mamurna od sna drhtala, tako da sam usput dobro popišao dasku i naravno nisam ni pokušao da je obrišem.Tek kada sam izlazio iz kupatila osetio sam neke žmarce u svojoj mrtvoj ruci.Život se polako vraćao u nju kroz zakržljale,sužene vene.
Da sam samo znao šta može da se desi ne bih svojoj ženi umesto dobro jutro uputio sočnu psovku samo zato što nema piva u frižideru.Ne bih joj rekao da je glupa, zaostala seljanka i da se nikada ne bi udala da je nisam ja uzeo za ženu iz sažaljenja.I ne bih joj rekao sve one gadosti koje sam joj rekao dok sam se u gaćama gegao ka svojoj omiljenoj fotelji.
Da sam samo znao šta može da se desi ne bih nikad namerno prevrnuo kofu vode onoj ženi što čisti zgradu samo zato što sam mogao da se okliznem na mokar pod.I sigurno ne bih pljunuo na pult prodavačici samo zato što mi je dala mlako pivo i što je umesto kusura pokušala da mi uvali žvake.Koji će mi kurac žvake?Neću valjda da ih nosim deci?
Da sam samo znao šta može da se desi ne bih svog najstarijeg sina Nikolu udario onom istom desnicom koja je do skoro bila mrtva preko usta, samo zato što mi zaklanja pogled na tv.I sigurno ne bih svojoj ženi napravio masnicu na oku samo zato što je pokušala da mi kaže da sam preterao što sam Nikoli izbio jedan mlečni zub i rasekao usnu.I dok je ona grlila Nikolu a ono dvoje mlađih tešila da se ne rasplaču ja sam razmišljao –Ko im je kriv kad mi ometaju važnu utakmicu.
Da sam samo znao šta može da se desi ne bih nikada stajao na terasi i gađao klince trulim krompirima zato što bacaju petarde.Otkud bi oni znali da sam ja pola plate ostavio u kladionici.Ipak su sada praznici, vreme kada se slavi.
Da sam samo znao da jedan zalutali metak može da me pogodi pravo u oko dok stojim na terasi sa krompirom u ruci nikakva sila me nebi isterala tog jutra iz kreveta.Ostao bih da ležim sa svojom mrtvom rukom pa makar otpala.
Našao me je posle pola sata sin Nikola.Moje debelo telo ležalo je razliveno na terasi dok mi se krv slivala niz obraz.Još uvek sam u stegnutoj šaci držao krompir. Nikola nije plakao samo je drhtao od hladnoće i posmatrao me sa visine nekoliko sekundi a onda je dreknuo-Mama!!
Žena je izletela na terasu i kada me je ugledala pala je na kolena i počela da mi izvikuje ime kao da može da me dozove.Stavila je moju glavu u krilo i dok su joj se suze slivale niz onu masnicu na oku a masnom keceljom pokušavala da mi obriše krv sa obraza poslala je Nikolu da nazove hitnu i skloni braću u sobu.
Iz hitne su došli tek posle 20 minuta.Morali su da pozovu komšije kako bi mogli da iznesu moje debelo, mrtvo telo iz stana.Dok su me nosili jedan od doktora objašnjavao je mojoj uplakanoj ženi kako bih sigurno preživeo da me je metak pogodio bilo gde drugo na telu jer bi ga ono salo koje sam godinama taložio na sebi usporilo i ne bi bio tako smrtonosan.Ali šta je tu je sada je gotovo.
Neko je u kolima hitne pokušao da mi uzme krompir iz šake ali ga ja nisam dao.Mislim da sam ipak zaslužio da me sahrane sa njim i da u tišini istrulimo zajedno.
Autor: Mirela Trako
