Pripovjetka Jašu Crni konjanici , otvara priču o mladiću koji dospijeva na Psihijatrijski odjel , ali neposjeduje nikakve dokumente o svojem identitetu...
Ima jedino čudne snove koji prisutnima otvaraju vrata , u nekakav Svijet , davno odbačen i zaboravljen.
U slavu svih koji zakoračiše stazom dostojanstva i bola .
Jašu crni Konjanici
Šta si ti onako , noćas mrmljao , nesrećniče nijedan ? - upitao je Begulin svog cimera , češući se po razbarušenoj glavi.
Ja.... sanjivo je promrljao mladić, a da sanjao sam noćas nekakve čudne snove...
Bože dragi. A šta si to sanjo jadan nebio , da nisi našu doktorku , ili možda nekakvu mladju . .. zacerka se Begulin.
Ma ne lupaj Beguline , otkada se skidaš sa Nizonima , samo trtljaš o seksu .- ukori ga mladić .
E jadan nebio nego o čemu , šta ima ljepše od seksa ... a , reci ti.
Mladić odmahnu rukom i ode do prozora . Vidjevši raskavašenu stazu kojom su žurili prolaznici sjeti se , noćašnjeg sna . E ovako su cjelu noc defilovali , sve jedan za drugim , silni junaci na silnijim konjima...
Ma šta prtljaš , pričaj glasnije , da te čujem . - zatraži Begulin .
Jašu cijelu noć , u neprekidnoj koloni , prepoznadoh neke a neke ne . A na njima svijetlo oružije , silni noži i mačevi , neki opet nose jatagane, i kubure , ali ima ih i sa nožima Ludog Pejkana .... Pejkanovi noži dje udare , rane ne zarastaju .
Ma šta si ti to sanjo očiju ti tvojih , nekakve karavane ?
Nisam sanjao , gledao sam ih , nekud se silna vojska sprema , i svi su odlučni i smrknuti...
O jadan ti sam ja , da nismo dje jesmo , reko bi ti da si lud ko najveći ludak . - zaključi Begulin , gledajući mladića.
Silna vojska i svi na silnijim konjima , pa se stopili sa tminom , jedva ih razaznaješ , i da na njima nebijade svijetlog oružija nebi mogo ih primjetiti.
Pa dobro , čija je to vojska, što je noćas vascjelu noć ispraćaš ? - posprdno će Begulin.
Ne rugaj se Beguline , jer ono su noćas silni junaci i dosta su krvi pregazili....
Pa kako ti sad znaš da su junaci ... možda su nekakvi poraženi pa bježe od nekud...
Junak , junaka prepoznaje ma dje da ga vidi... a ovi noćas odoše u boj , i to je samo prethodnica , biće njih još . Noćas ću ih pitati , kuda su naumili ..
A jadna glavo šta sve nećeš dočekati , o ovome moram obavjestiti dr. Nadu , jer počeo si opet bulazniti , piješ li ti terapiju ... a junače ? I nedočekavši odgovor Begulin izadje iz sobe , ostavljajući zamišljenog mladica samog . Iza zatvorenih vrata čuo se Begulinov glas / Ustajte snage za brzu intervenciju ... ajde svanulo je ... galamio je Begulin hodnikom.
Tišina Mišo , javi se odnekud dežurna sestra , ovo je bolnica , a ne kasarna.
Ovo je sestro ludnica, oću reći psihijatrija , oće li brzo doručak .. odlarma Begulin prema kuhinji.
I jutro osvanu u psihijatriji oporo i hladno sluteći na proljeće .
Autor: Pero Jakšić
Ima jedino čudne snove koji prisutnima otvaraju vrata , u nekakav Svijet , davno odbačen i zaboravljen.
U slavu svih koji zakoračiše stazom dostojanstva i bola .
Jašu crni Konjanici
Šta si ti onako , noćas mrmljao , nesrećniče nijedan ? - upitao je Begulin svog cimera , češući se po razbarušenoj glavi.
Ja.... sanjivo je promrljao mladić, a da sanjao sam noćas nekakve čudne snove...
Bože dragi. A šta si to sanjo jadan nebio , da nisi našu doktorku , ili možda nekakvu mladju . .. zacerka se Begulin.
Ma ne lupaj Beguline , otkada se skidaš sa Nizonima , samo trtljaš o seksu .- ukori ga mladić .
E jadan nebio nego o čemu , šta ima ljepše od seksa ... a , reci ti.
Mladić odmahnu rukom i ode do prozora . Vidjevši raskavašenu stazu kojom su žurili prolaznici sjeti se , noćašnjeg sna . E ovako su cjelu noc defilovali , sve jedan za drugim , silni junaci na silnijim konjima...
Ma šta prtljaš , pričaj glasnije , da te čujem . - zatraži Begulin .
Jašu cijelu noć , u neprekidnoj koloni , prepoznadoh neke a neke ne . A na njima svijetlo oružije , silni noži i mačevi , neki opet nose jatagane, i kubure , ali ima ih i sa nožima Ludog Pejkana .... Pejkanovi noži dje udare , rane ne zarastaju .
Ma šta si ti to sanjo očiju ti tvojih , nekakve karavane ?
Nisam sanjao , gledao sam ih , nekud se silna vojska sprema , i svi su odlučni i smrknuti...
O jadan ti sam ja , da nismo dje jesmo , reko bi ti da si lud ko najveći ludak . - zaključi Begulin , gledajući mladića.
Silna vojska i svi na silnijim konjima , pa se stopili sa tminom , jedva ih razaznaješ , i da na njima nebijade svijetlog oružija nebi mogo ih primjetiti.
Pa dobro , čija je to vojska, što je noćas vascjelu noć ispraćaš ? - posprdno će Begulin.
Ne rugaj se Beguline , jer ono su noćas silni junaci i dosta su krvi pregazili....
Pa kako ti sad znaš da su junaci ... možda su nekakvi poraženi pa bježe od nekud...
Junak , junaka prepoznaje ma dje da ga vidi... a ovi noćas odoše u boj , i to je samo prethodnica , biće njih još . Noćas ću ih pitati , kuda su naumili ..
A jadna glavo šta sve nećeš dočekati , o ovome moram obavjestiti dr. Nadu , jer počeo si opet bulazniti , piješ li ti terapiju ... a junače ? I nedočekavši odgovor Begulin izadje iz sobe , ostavljajući zamišljenog mladica samog . Iza zatvorenih vrata čuo se Begulinov glas / Ustajte snage za brzu intervenciju ... ajde svanulo je ... galamio je Begulin hodnikom.
Tišina Mišo , javi se odnekud dežurna sestra , ovo je bolnica , a ne kasarna.
Ovo je sestro ludnica, oću reći psihijatrija , oće li brzo doručak .. odlarma Begulin prema kuhinji.
I jutro osvanu u psihijatriji oporo i hladno sluteći na proljeće .
Autor: Pero Jakšić
