Sablja Srebrenička je druga pripovjetka iz slučaja dr. Nadežde i njenog bezimenog pacijetna .......odnosno iz pripovjesti jašu Crni konjanici.......
Sablja Srebrenička
Jelena molim te dodji do mene, na trenutak . - pozva doktorica Nadežda dežurnu sestru u svoju kancelariju . Slušajući njene korake niz hodnik , pogled joj odluta kroz prozor. I po ko zna koji put u proteklih nekoliko dana , nametnu joj se osjećaj prisutnosti nečega što nikako ne može odrediti , nečega što joj već par noći zaredom dolazi u san , u vidu arhaičnih slika čiju povezanost nikako da uklopi u svoj sklop poimanja. Vrata se otvoriše .
Izvolite doktorice.
Okrenuvši se prema Jeleni , Nadežda pogledom preleti preko vitrina i u jednom kratkom mahu njen peceptor zablista negdje u dubini , ali pažnja usmjerena ka medicinskoj sestri pokopa svojom prisutnošću bljesak nagovještene misli .
Nešto sam te htjela pitati ali zaboravih , idi nam po kafu pa ću se valjda dotad sjetiti / .
Zvuk koraka isprati Jelenu . Vadeći cigarete iz torbe, Nadežda ispusti upaljač . Prigušeno opsova , saginjući se da ga dohvati . Podižući se sa upaljačem u ruci , pogled joj se zaustavi na vitrini . U dubini fioke mutno se presijavala sablja . Sablja srebrenička , kako je nazvao njen bezimeni pacijent , kojeg su prije nedjelju dana dopremili saobraćajni policajci u njenu ustanovu za psihičke bolesnike . Sreli su ga na cesti kako ide . Na pitanja da pokaže dokumenta samo je slegnuo ramenima i okrenuo se od njih. Misleći da je pobjegao iz ludare ( baš tako se izrazio jedan od policajajca ), direktno su ga dopremili u Psihijatriju. Ni nakon razgovora sa pacijentom Nadežda nije saznala , ko je ni otkuda je. Zavela ga je u kartoteci kao Bezimeni . E na pitanje da li ima ličnih stvari izvukao je iz torbe zamotan duguljast predmet . Upitala ga je šta je to , a on je stavio na sto , kratku sablju .
To vam je Sablja Srebrenička , porjeklom iz Avganistana , a ja sam je zarobio od mudjahedina na Srebrenici . Bila je još krvava kada sam je oduzeo jednom Alahovom ratniku . Ali od tada nije krvi okusila . Nadežda je skamenjeno gledala u sablju neznajući šta da uradi .... Strah od bezimenog i naoružanog čovjeka , paralisao je njeno tijelo .
Ne plašite se , nisam Vas htjeo ovako neprijatno iznenaditi... progovorio je nakon kraće šutnje Bezimeni . Evo uzmite ... pružio joj je sablju , koju je prihvatila drhtavim rukama , i neznajući šta sa njom da uradi , jednostavno je pustila da joj padne u krilo. Od tada ništa više negoli prvog dana Nadežda nije saznala o Bezimenom , iako je već nedjelju dana bio u Psihijatriji . Doduše pričali su svakog dana , ali ono što je čula od njega niti je mogla a ni htjela uvoditi u svoj radni dnevnik . Ponekad pričajući sa Bezimenim , pomislila bi , da je Vrijeme nekud iz svoje utrobe izbacilo ovog čovjeka , jer stvari koje je od njega čula bijahu po njoj mitološke i folklorne zaostavštine naših predaka. Jer ko može danas u tehnološkom dobu vjerovati u nekakve moći prirode , kontakte sa umrlim dušama , ili ono kada joj je pričao o životinjama .... Ne, nauka je ipak razjasnila mnogo toga , i ustoličila je novog Boga na ovom zamućenom Nebu . Ali od kada je počela sa Bezimenim terapeutske seanse , njezini snovi su postali dio nečega što je izmicalo njenoj tehnici , analize i razumjevanja . Otkud odjednom čitavi serijali nepoznatih snova , što dolaze i ostavljaju je preplašenu i u znoju , da čeka svanuće . Ma previše radim .- pokušala je da opravda sebi samoj novonastalu situaciju , i najvjerovatnije je došlo do neželjene projekcije pacijenta na mene... Možda ...pomisli ali prekinu je Jelena ulazeći i donoseći kafu .
Kako je proteklo dežurstvo ? - upitala je paleći cigaretu
Pa , onako .... doduše Begulin je opet ustajao žaleci se na onog , znate novog ....
Bezimenog dopuni joj misao Nadežda.
E da , na Bezimenog . žalio se da nemože zaspati od njega jer je cijelu noć pozdravljao nekakve horde ratnika obučene u skerletne plašteve ...
Kako ste rekli Jelena.... prekide je Nadežda.
Pa tako kaže Begulin ... horde ratnika obučene u skerletne plašteve, ........
.... jahali su na crnim konjima, zamišljeno se nadoveza Nadežda
Autor: Pero Jakšić
Sablja Srebrenička
Jelena molim te dodji do mene, na trenutak . - pozva doktorica Nadežda dežurnu sestru u svoju kancelariju . Slušajući njene korake niz hodnik , pogled joj odluta kroz prozor. I po ko zna koji put u proteklih nekoliko dana , nametnu joj se osjećaj prisutnosti nečega što nikako ne može odrediti , nečega što joj već par noći zaredom dolazi u san , u vidu arhaičnih slika čiju povezanost nikako da uklopi u svoj sklop poimanja. Vrata se otvoriše .
Izvolite doktorice.
Okrenuvši se prema Jeleni , Nadežda pogledom preleti preko vitrina i u jednom kratkom mahu njen peceptor zablista negdje u dubini , ali pažnja usmjerena ka medicinskoj sestri pokopa svojom prisutnošću bljesak nagovještene misli .
Nešto sam te htjela pitati ali zaboravih , idi nam po kafu pa ću se valjda dotad sjetiti / .
Zvuk koraka isprati Jelenu . Vadeći cigarete iz torbe, Nadežda ispusti upaljač . Prigušeno opsova , saginjući se da ga dohvati . Podižući se sa upaljačem u ruci , pogled joj se zaustavi na vitrini . U dubini fioke mutno se presijavala sablja . Sablja srebrenička , kako je nazvao njen bezimeni pacijent , kojeg su prije nedjelju dana dopremili saobraćajni policajci u njenu ustanovu za psihičke bolesnike . Sreli su ga na cesti kako ide . Na pitanja da pokaže dokumenta samo je slegnuo ramenima i okrenuo se od njih. Misleći da je pobjegao iz ludare ( baš tako se izrazio jedan od policajajca ), direktno su ga dopremili u Psihijatriju. Ni nakon razgovora sa pacijentom Nadežda nije saznala , ko je ni otkuda je. Zavela ga je u kartoteci kao Bezimeni . E na pitanje da li ima ličnih stvari izvukao je iz torbe zamotan duguljast predmet . Upitala ga je šta je to , a on je stavio na sto , kratku sablju .
To vam je Sablja Srebrenička , porjeklom iz Avganistana , a ja sam je zarobio od mudjahedina na Srebrenici . Bila je još krvava kada sam je oduzeo jednom Alahovom ratniku . Ali od tada nije krvi okusila . Nadežda je skamenjeno gledala u sablju neznajući šta da uradi .... Strah od bezimenog i naoružanog čovjeka , paralisao je njeno tijelo .
Ne plašite se , nisam Vas htjeo ovako neprijatno iznenaditi... progovorio je nakon kraće šutnje Bezimeni . Evo uzmite ... pružio joj je sablju , koju je prihvatila drhtavim rukama , i neznajući šta sa njom da uradi , jednostavno je pustila da joj padne u krilo. Od tada ništa više negoli prvog dana Nadežda nije saznala o Bezimenom , iako je već nedjelju dana bio u Psihijatriji . Doduše pričali su svakog dana , ali ono što je čula od njega niti je mogla a ni htjela uvoditi u svoj radni dnevnik . Ponekad pričajući sa Bezimenim , pomislila bi , da je Vrijeme nekud iz svoje utrobe izbacilo ovog čovjeka , jer stvari koje je od njega čula bijahu po njoj mitološke i folklorne zaostavštine naših predaka. Jer ko može danas u tehnološkom dobu vjerovati u nekakve moći prirode , kontakte sa umrlim dušama , ili ono kada joj je pričao o životinjama .... Ne, nauka je ipak razjasnila mnogo toga , i ustoličila je novog Boga na ovom zamućenom Nebu . Ali od kada je počela sa Bezimenim terapeutske seanse , njezini snovi su postali dio nečega što je izmicalo njenoj tehnici , analize i razumjevanja . Otkud odjednom čitavi serijali nepoznatih snova , što dolaze i ostavljaju je preplašenu i u znoju , da čeka svanuće . Ma previše radim .- pokušala je da opravda sebi samoj novonastalu situaciju , i najvjerovatnije je došlo do neželjene projekcije pacijenta na mene... Možda ...pomisli ali prekinu je Jelena ulazeći i donoseći kafu .
Kako je proteklo dežurstvo ? - upitala je paleći cigaretu
Pa , onako .... doduše Begulin je opet ustajao žaleci se na onog , znate novog ....
Bezimenog dopuni joj misao Nadežda.
E da , na Bezimenog . žalio se da nemože zaspati od njega jer je cijelu noć pozdravljao nekakve horde ratnika obučene u skerletne plašteve ...
Kako ste rekli Jelena.... prekide je Nadežda.
Pa tako kaže Begulin ... horde ratnika obučene u skerletne plašteve, ........
.... jahali su na crnim konjima, zamišljeno se nadoveza Nadežda
Autor: Pero Jakšić
