Postoje razni oblici verovanja. Alhemičari su vekovima verovali u mogućnost pretvaranja olova u zlato i konačno je potvrđeno da su bili u pravu: napravljena je Mašina koja olovo pretvara u zlato.
Šta više, Mašina pretvara materiju iz bilo kog u željeni oblik. Tako se iz đubreta može dobiti najukusnija i najzdravija hrana, otpadni gasovi se mogu pretvoriti u gorivo, otrov u lek...Država je pokušavala po svaku cenu da Mašina ostane apsolutna tajna znajući kakve sve prednosti i opasnosti može doneti. Ali naučnici nisu želeli da ne dobiju priznanje ( gordost ) za najveći pronalazak u istoriji čovečenstva pa su napravili Mašinu bez znanja Države. Tom Mašinom su pravili nove i vrlo brzo su Mašine postale prisutne širom planete. Dobivši Mašinu - jer bilo kakva kupovina više nije imala nikakvog smisla, ljudi bi napravili velike količine zlata, dragog kamenja (srebroljublje) i svega drugog što je u dotadašnjem životu predstavljalo sigurnost. Iako je takav postupak potpuno nelogičan sada kada je imao sve što poželeli, izgleda da čovek ne može da se oslobodi želje za gomilanjem blaga. Pošto novac više nije predstavljao nikakvo merilo, ljudi su, da bi bili na bilo koji način značajniji od drugih, pomoću Mašine telo oblikovali prema svojim željama. Sada su svi bili najlepši, najjači... i niko nije mogao naći odgovarajućeg partnera. Naravno da je rešenje opet bilo u Mašini – ljudi bi napravili biće svojih snova ali bez ikakvih intelektualnih mogućnosti tako da su mogli ispunjavati seksualne fantazije bez ikakvih ograničenja ( razvrat ). Obzirom da im novac više nije bio potreban, ljudi više nisu želeli da se bave bilo kakvim poslom i ubrzo su prestala sa radom sva preduzeća i institucije. To uglavnom nije bio problem pošto su ljudi sami mogli napraviti sve što im je potrebno, sami su uklanjali nepotrebne stvari, sami se lečili... Konstruisana je dovoljno velika Mašina koja je mogla čitavu kuću da napravi. Ali nije više bilo nikoga ko je mogao sprečiti konflikte među ljudima pa su stare razmirice buknule do neverovatnih razmera (gnev), ne retko se završavajući fatalnim ishodom ( ubistvo ). Srećom, kako brzo je gnev narastao još je brže splasnuo i jedino što ih je još zanimalo bilo je neprestano proždiranje egzotične hrane, ispijanje, nekada najskupljih, alkoholnih pića, drogiranje ( lakomost, pijanstvo )... Postali su toliko bezvoljni da im je i “ hranjenje “ Mašine postao problem. Bilo im je isuviše teško da odu u dvorište, iskopaju malo zemlje i odnesu do Mašine pa su je priključili na vodovod ( lenjost ) jer je tada bilo dovoljno da odvrnu slavinu a Mašina može da pretvara bilo koju materiju u željenu. Mnogi su se toga setili pa je vodovod brzo ostao suv. Onda su se setili vazduha: svuda je prisutan, jednostavan za korišćenje... Jedini problem je što je vazduh lak i treba ga mnogo jedan obrok dok ga za jednu kuću treba neuporedivo više... Mašine su usisale celu atmosferu tom brzinom da ljudi nisu uspeli da shvate šta se dešava i bez vazduha su se svi ugušili.
Izgleda da je i Crkva bila u pravu.
Autor: Božidar Karličić
Šta više, Mašina pretvara materiju iz bilo kog u željeni oblik. Tako se iz đubreta može dobiti najukusnija i najzdravija hrana, otpadni gasovi se mogu pretvoriti u gorivo, otrov u lek...Država je pokušavala po svaku cenu da Mašina ostane apsolutna tajna znajući kakve sve prednosti i opasnosti može doneti. Ali naučnici nisu želeli da ne dobiju priznanje ( gordost ) za najveći pronalazak u istoriji čovečenstva pa su napravili Mašinu bez znanja Države. Tom Mašinom su pravili nove i vrlo brzo su Mašine postale prisutne širom planete. Dobivši Mašinu - jer bilo kakva kupovina više nije imala nikakvog smisla, ljudi bi napravili velike količine zlata, dragog kamenja (srebroljublje) i svega drugog što je u dotadašnjem životu predstavljalo sigurnost. Iako je takav postupak potpuno nelogičan sada kada je imao sve što poželeli, izgleda da čovek ne može da se oslobodi želje za gomilanjem blaga. Pošto novac više nije predstavljao nikakvo merilo, ljudi su, da bi bili na bilo koji način značajniji od drugih, pomoću Mašine telo oblikovali prema svojim željama. Sada su svi bili najlepši, najjači... i niko nije mogao naći odgovarajućeg partnera. Naravno da je rešenje opet bilo u Mašini – ljudi bi napravili biće svojih snova ali bez ikakvih intelektualnih mogućnosti tako da su mogli ispunjavati seksualne fantazije bez ikakvih ograničenja ( razvrat ). Obzirom da im novac više nije bio potreban, ljudi više nisu želeli da se bave bilo kakvim poslom i ubrzo su prestala sa radom sva preduzeća i institucije. To uglavnom nije bio problem pošto su ljudi sami mogli napraviti sve što im je potrebno, sami su uklanjali nepotrebne stvari, sami se lečili... Konstruisana je dovoljno velika Mašina koja je mogla čitavu kuću da napravi. Ali nije više bilo nikoga ko je mogao sprečiti konflikte među ljudima pa su stare razmirice buknule do neverovatnih razmera (gnev), ne retko se završavajući fatalnim ishodom ( ubistvo ). Srećom, kako brzo je gnev narastao još je brže splasnuo i jedino što ih je još zanimalo bilo je neprestano proždiranje egzotične hrane, ispijanje, nekada najskupljih, alkoholnih pića, drogiranje ( lakomost, pijanstvo )... Postali su toliko bezvoljni da im je i “ hranjenje “ Mašine postao problem. Bilo im je isuviše teško da odu u dvorište, iskopaju malo zemlje i odnesu do Mašine pa su je priključili na vodovod ( lenjost ) jer je tada bilo dovoljno da odvrnu slavinu a Mašina može da pretvara bilo koju materiju u željenu. Mnogi su se toga setili pa je vodovod brzo ostao suv. Onda su se setili vazduha: svuda je prisutan, jednostavan za korišćenje... Jedini problem je što je vazduh lak i treba ga mnogo jedan obrok dok ga za jednu kuću treba neuporedivo više... Mašine su usisale celu atmosferu tom brzinom da ljudi nisu uspeli da shvate šta se dešava i bez vazduha su se svi ugušili.
Izgleda da je i Crkva bila u pravu.
Autor: Božidar Karličić
