6 ujutru. Kiša lupa po prozorima i limenom krovu bolnice. Visoka bolnička soba, okrečena u "breskvu". Puna je kreveta ali samo su dva zauzeta.Pored visokih prozorskih okvira, jedan naspram drugog, leže dva čoveka. Pokvarena neonska sijalica jedva uspeva da dobaci svetlost do drugog kraja sobe.
,,Višeprsti muzicki zahvat, pet slova?" pitanje čoveka sa leve strane sobe nemo se odbija o visoke zidove boje "breskve".
,,Akord…" reče, pomalo tužan što sam odgovara na svoje pitanje.
Na drugom kraju sobe, ispod drugog visokog prozora, leži čovek u 'ljutoj ' tišini, loše zavaravajući, i sebe i cimera da spava.
"Levi" se naglo zakašlja i ispusti ukrštenicu.
Samrtnički kašalj samo se priguši, gromom iz oluje koja je besnela napolju. Jedva uspevajući da proguta pilulu, "Levi" se polako smiri, i podiže ukrštenicu, pročisti grlo pa nastavi:
,,Ime ne-hrišćanskog boga?" ispod naočara pogledao je svoga cimera očekujuci odgovor, ali iz 'ljute tišine' na desnoj strani neču se ništa. Opet pomalo razočaran što sam sebi odgovara nastavi:
,,Sad mogao bi Alah? Ali ima šest slova. Možda Jehova ali se na hebrejskom, on pise sa…" Iznenada se sa desne strane prolomi urlik: ,,Ama, čoveče da li ste vi normalni?! Pa zašto me gnjavite pitanjima na koja sami znate odgovore! Pustite me malo da odspavam pa imam operaciju za sat!" Na licu čoveka na Levoj strani sobe pojavi se osmeh, najzad komunikacija.
,,Zaista za sat? I meni je isto zakazana u 7 časova. A šta vi operišete?"
"Desni" kao mnogo umorno spusti glavu na jastuk i nadmeno dobaci: ,, Apendiks…"
,,Ćoravo crevo? Ma hajte molim vas nemojte se brinuti, to jednostavna i sigurna operacija. 20 minuta posla. Maksimum."
"Desni" sada prekide sa onim glumatanjem spavanja uzdiže se na jastuk, i pogleda prema vratima.
,,Slobodno, slobodno..." dade levi odobrenje " Niko nas nece obilaziti jos nekih pola sata."
Desni klimnu glavom, i zapali cigaru. Malo se zakašlja pa važno poče:
,,Da, da. 'Jednostavna i sigurna opracija'. U mojim godinama više ništa nije sigurno.
Znate li vi koliko komplikacija može da izbije na jednoj takvoj 'sigurnoj operaciji'?!
Neke iznenadne alegije, pa raznorazne infekcije, pa zalutali ugrušci krvi…i ostale sitne hirurške greškice!"
,,A vi ste sigurno doktor?"
,,Ne, ne. Ja sam profesor, predajem u gimnaziji."
,,Aaa…profesor"
"Desni" se sada podiže na ruke pa uvredjeno upita:
,,Šta vam to znači!? 'Aaaaa Profesor' !
,,Hajte nemojte se odmah vredjati. Hoću samo da kažem da ste o operacijama mogli samo da čitate, niste nikada radili u struci. Jel da?" ,,Pa…da. Istina nikada nisam pre bio na operaciji, ali ipak nemam poverenja u ove 'nadri lekare'. Šarlatani svi do jednog!" ,,Ako ne verujete lekarima niste trebali dolaziti u bolnicu. Da budemo iskreni ni ja ih nevolim, ali šta ću bilo mi je loše i morao sam. A sada šta je tu je, verovao ja njima neverovao dao sam im se na milost. Uostalom nemam razloga da se bojim, pa neću sam da se operišem…Ako mi se nešto i desi nisam ja odgovoran. Jel da?" ,,Vi ste ludi! A šta ako vam se nešto zaista desi?! Ako nestane struje, ili vam vazduh udje u venu? Šta onda? Ko je onda odgovoran?"
,,Ne možete tako razmišljati. Šta ako operacija prodje sjajno, ja izadjem iz bolnice i autobus me ubije na mestu? Nema tu, velike filozofije, ako čovek ima volju da preživi nema ništa što može da ga zaustavi, uprkos svim šansama preživeće…" ,,Sada Vi pričate gluposti gospodine. Ja predajem filozofiju, njome se bavim ceo život i ako me je nečemu naučila to je da jedan čovek ne može da uradi ništa. Svi smo mi bespomoćni pred činiocima sudbine." ,,Ne volim Filozofiju. Mnogo priče malo rada. Ako iz nje ne može da se izvuče nešto praktično ne treba je ni pisati, džabe se baca papir." ,,Gluplju stvar nisam čuo, ali dobro pretpostavljam da tako gledate na stvari kada ih ne razumete. Vidite ja mislim da je iz filozofije sve izašlo, kada sam bio u Moskvi…"
"Levi" je samo ćutao, nije voleo pompeznost i samoljublje. Bi mu pomalo i žao što je upoznao ovog snoba. "Desni" je sada počeo svoje 'pisanije' da priča nadugačko, bio je željan razgovora jer je po njegovom mišljenju bio najpametniji u toj sobi.A on je voleo da bude najpametniji u bilo kojoj sobi, pa makar i bolničkoj.
"Levi" je svaki čas gledao prema vratima, skoro da je 8 a niko ne dolazi, napolju je još mrkli mrak i nevreme ne prestaje, a
"Desni" lupa li lupa.
Polako je počeo da završava govoranciju, valjda je shvatio da ga niko ne sluša pa upita "Levoga":
,,A od čega vi bolujete?" s'obzirom da je "Levi" potpuno miran, pretpostavljao je da je tu zbog nekog šivenja ili nečeg bezazlenog.
,,Rak pluća." odgovorio je jednostavno.
"Desni" se nadje u čudu. Znao je neke ljude koji su bolovali od raka. Osušeni, mučenici koje je bolest iscedila. A ovaj je izgledao tako sveže i zdravo.
,,Ali…vi izgledate tako…normalno!" "Levi" se nasmeja
,,Pa ja i jesam normalan, nego nisam zdrav."
,,Ovo vam je prva operacija? Mislim skoro ste ga dobili?"
,,Sedma operacija, poodmakla faza raka."
,,I sta kažu? Koliko vam je ostalo?"
,,Rekli su tri meseca…Pre četiri godine. Svaki put kada su me operisali uklonili bi deo ali nikada sve."
,,To je neverovatno!"
,,Da tako i oni misle, kažu 'medicinski fenomen'. Ne slažem se sa tim. Bilo mi je mnogo teže kada sam još bio u vojsci. Znate li koliko je bilo teško izvući se sa Korejskog fronta sa inficiranom nogom? Ili preživeti dve godine u Vijetnamskom ratnom zarobljeništvu. Samo me je Volja spasila. Posle toga ovaj rak… dečija igra."
"Desni" ga htede još nešto upitati kada primeti da je "Levom" jedno oko pocrvenelo
,,Šta vam je sa okom?"
"Levi" ustade i stade ispred ogledala, prstima raširi kapke i nemo se zagleda u svoj odraz : ,,Oće to tako od promene… vremena."
Posle toga i nisu više pričali. Oko pola devet došli su po "Desnog", i dok su ga izvlačili iz sobe "Levi" dobaci:
,, Inače ja sam Endru."
,,Piterson, drago mi je."
Jutro je blistalo, oprano kišom, sa velikih prozorskih stakala. Vazduh je mirisao na život, visoko drveće se protezalo do prozora bolničke sobe, bašta ispod prozora bolnice je pupela.
Sve je bilo sveže i mirišljavo kao da oluje nije ni bilo, kao da je sve bilo samo san.
,,Kako mu je?"
,,Dobro Doktore. Krv, mokraća, sve je u redu. Trebao bi da se probudi svakoga časa. A šta je bilo sa ,,fenomenom,,?"
,,Šta će te sestro, nismo mogli da mu damo ništa više od dobre volje, a to jednostavno nije dovoljno. Znate li da se probudio iz opšte anestezije? U sred operacije je otvorio oči, pogledao oko sebe užasnuto, u nas, video otvorena pluća i valjda pokušao da vrisne? Onda se samo sručio i zatvorio oči. Kakav je to pogled bio… da se naježi čovek."
Oko očiju mu je još bilo mutno, bio je pomalo ošamućen od anestezije. Ispred njega stajale su dve bele figure.
,,Sestro zapišite: Puls dobar, refleksi dobri, jezik normalan, nema otoka, rana u redu…
Kako ste gospodine Piterson?"
,,Gospodine Piterson? Šta…"
,,Vi ste u bolnici, gospodine Piterson, imali ste operaciju slepog creva."
,,Slepog…Ah da. Dobro mi je, samo me malo boli stomak."
,,To je zbog rane proći će to. Pacijent se oseća dobro… I sestro dodajte samo, zenice u redu, samo čudna reakcija očiju, promena u boji levog oka, crveno je."
Gospodin Piterson je okrenuo glavu na jastuku, nasmešio se i zagledao u blistavo jutro.
,,Oće to tako, od promene…vremena"
,,Višeprsti muzicki zahvat, pet slova?" pitanje čoveka sa leve strane sobe nemo se odbija o visoke zidove boje "breskve".
,,Akord…" reče, pomalo tužan što sam odgovara na svoje pitanje.
Na drugom kraju sobe, ispod drugog visokog prozora, leži čovek u 'ljutoj ' tišini, loše zavaravajući, i sebe i cimera da spava.
"Levi" se naglo zakašlja i ispusti ukrštenicu.
Samrtnički kašalj samo se priguši, gromom iz oluje koja je besnela napolju. Jedva uspevajući da proguta pilulu, "Levi" se polako smiri, i podiže ukrštenicu, pročisti grlo pa nastavi:
,,Ime ne-hrišćanskog boga?" ispod naočara pogledao je svoga cimera očekujuci odgovor, ali iz 'ljute tišine' na desnoj strani neču se ništa. Opet pomalo razočaran što sam sebi odgovara nastavi:
,,Sad mogao bi Alah? Ali ima šest slova. Možda Jehova ali se na hebrejskom, on pise sa…" Iznenada se sa desne strane prolomi urlik: ,,Ama, čoveče da li ste vi normalni?! Pa zašto me gnjavite pitanjima na koja sami znate odgovore! Pustite me malo da odspavam pa imam operaciju za sat!" Na licu čoveka na Levoj strani sobe pojavi se osmeh, najzad komunikacija.
,,Zaista za sat? I meni je isto zakazana u 7 časova. A šta vi operišete?"
"Desni" kao mnogo umorno spusti glavu na jastuk i nadmeno dobaci: ,, Apendiks…"
,,Ćoravo crevo? Ma hajte molim vas nemojte se brinuti, to jednostavna i sigurna operacija. 20 minuta posla. Maksimum."
"Desni" sada prekide sa onim glumatanjem spavanja uzdiže se na jastuk, i pogleda prema vratima.
,,Slobodno, slobodno..." dade levi odobrenje " Niko nas nece obilaziti jos nekih pola sata."
Desni klimnu glavom, i zapali cigaru. Malo se zakašlja pa važno poče:
,,Da, da. 'Jednostavna i sigurna opracija'. U mojim godinama više ništa nije sigurno.
Znate li vi koliko komplikacija može da izbije na jednoj takvoj 'sigurnoj operaciji'?!
Neke iznenadne alegije, pa raznorazne infekcije, pa zalutali ugrušci krvi…i ostale sitne hirurške greškice!"
,,A vi ste sigurno doktor?"
,,Ne, ne. Ja sam profesor, predajem u gimnaziji."
,,Aaa…profesor"
"Desni" se sada podiže na ruke pa uvredjeno upita:
,,Šta vam to znači!? 'Aaaaa Profesor' !
,,Hajte nemojte se odmah vredjati. Hoću samo da kažem da ste o operacijama mogli samo da čitate, niste nikada radili u struci. Jel da?" ,,Pa…da. Istina nikada nisam pre bio na operaciji, ali ipak nemam poverenja u ove 'nadri lekare'. Šarlatani svi do jednog!" ,,Ako ne verujete lekarima niste trebali dolaziti u bolnicu. Da budemo iskreni ni ja ih nevolim, ali šta ću bilo mi je loše i morao sam. A sada šta je tu je, verovao ja njima neverovao dao sam im se na milost. Uostalom nemam razloga da se bojim, pa neću sam da se operišem…Ako mi se nešto i desi nisam ja odgovoran. Jel da?" ,,Vi ste ludi! A šta ako vam se nešto zaista desi?! Ako nestane struje, ili vam vazduh udje u venu? Šta onda? Ko je onda odgovoran?"
,,Ne možete tako razmišljati. Šta ako operacija prodje sjajno, ja izadjem iz bolnice i autobus me ubije na mestu? Nema tu, velike filozofije, ako čovek ima volju da preživi nema ništa što može da ga zaustavi, uprkos svim šansama preživeće…" ,,Sada Vi pričate gluposti gospodine. Ja predajem filozofiju, njome se bavim ceo život i ako me je nečemu naučila to je da jedan čovek ne može da uradi ništa. Svi smo mi bespomoćni pred činiocima sudbine." ,,Ne volim Filozofiju. Mnogo priče malo rada. Ako iz nje ne može da se izvuče nešto praktično ne treba je ni pisati, džabe se baca papir." ,,Gluplju stvar nisam čuo, ali dobro pretpostavljam da tako gledate na stvari kada ih ne razumete. Vidite ja mislim da je iz filozofije sve izašlo, kada sam bio u Moskvi…"
"Levi" je samo ćutao, nije voleo pompeznost i samoljublje. Bi mu pomalo i žao što je upoznao ovog snoba. "Desni" je sada počeo svoje 'pisanije' da priča nadugačko, bio je željan razgovora jer je po njegovom mišljenju bio najpametniji u toj sobi.A on je voleo da bude najpametniji u bilo kojoj sobi, pa makar i bolničkoj.
"Levi" je svaki čas gledao prema vratima, skoro da je 8 a niko ne dolazi, napolju je još mrkli mrak i nevreme ne prestaje, a
"Desni" lupa li lupa.
Polako je počeo da završava govoranciju, valjda je shvatio da ga niko ne sluša pa upita "Levoga":
,,A od čega vi bolujete?" s'obzirom da je "Levi" potpuno miran, pretpostavljao je da je tu zbog nekog šivenja ili nečeg bezazlenog.
,,Rak pluća." odgovorio je jednostavno.
"Desni" se nadje u čudu. Znao je neke ljude koji su bolovali od raka. Osušeni, mučenici koje je bolest iscedila. A ovaj je izgledao tako sveže i zdravo.
,,Ali…vi izgledate tako…normalno!" "Levi" se nasmeja
,,Pa ja i jesam normalan, nego nisam zdrav."
,,Ovo vam je prva operacija? Mislim skoro ste ga dobili?"
,,Sedma operacija, poodmakla faza raka."
,,I sta kažu? Koliko vam je ostalo?"
,,Rekli su tri meseca…Pre četiri godine. Svaki put kada su me operisali uklonili bi deo ali nikada sve."
,,To je neverovatno!"
,,Da tako i oni misle, kažu 'medicinski fenomen'. Ne slažem se sa tim. Bilo mi je mnogo teže kada sam još bio u vojsci. Znate li koliko je bilo teško izvući se sa Korejskog fronta sa inficiranom nogom? Ili preživeti dve godine u Vijetnamskom ratnom zarobljeništvu. Samo me je Volja spasila. Posle toga ovaj rak… dečija igra."
"Desni" ga htede još nešto upitati kada primeti da je "Levom" jedno oko pocrvenelo
,,Šta vam je sa okom?"
"Levi" ustade i stade ispred ogledala, prstima raširi kapke i nemo se zagleda u svoj odraz : ,,Oće to tako od promene… vremena."
Posle toga i nisu više pričali. Oko pola devet došli su po "Desnog", i dok su ga izvlačili iz sobe "Levi" dobaci:
,, Inače ja sam Endru."
,,Piterson, drago mi je."
Jutro je blistalo, oprano kišom, sa velikih prozorskih stakala. Vazduh je mirisao na život, visoko drveće se protezalo do prozora bolničke sobe, bašta ispod prozora bolnice je pupela.
Sve je bilo sveže i mirišljavo kao da oluje nije ni bilo, kao da je sve bilo samo san.
,,Kako mu je?"
,,Dobro Doktore. Krv, mokraća, sve je u redu. Trebao bi da se probudi svakoga časa. A šta je bilo sa ,,fenomenom,,?"
,,Šta će te sestro, nismo mogli da mu damo ništa više od dobre volje, a to jednostavno nije dovoljno. Znate li da se probudio iz opšte anestezije? U sred operacije je otvorio oči, pogledao oko sebe užasnuto, u nas, video otvorena pluća i valjda pokušao da vrisne? Onda se samo sručio i zatvorio oči. Kakav je to pogled bio… da se naježi čovek."
Oko očiju mu je još bilo mutno, bio je pomalo ošamućen od anestezije. Ispred njega stajale su dve bele figure.
,,Sestro zapišite: Puls dobar, refleksi dobri, jezik normalan, nema otoka, rana u redu…
Kako ste gospodine Piterson?"
,,Gospodine Piterson? Šta…"
,,Vi ste u bolnici, gospodine Piterson, imali ste operaciju slepog creva."
,,Slepog…Ah da. Dobro mi je, samo me malo boli stomak."
,,To je zbog rane proći će to. Pacijent se oseća dobro… I sestro dodajte samo, zenice u redu, samo čudna reakcija očiju, promena u boji levog oka, crveno je."
Gospodin Piterson je okrenuo glavu na jastuku, nasmešio se i zagledao u blistavo jutro.
,,Oće to tako, od promene…vremena"
