Strah

Svakome jednom svane, pitanje je samo kako...

Strah Providna crvenkasta sluz razlila se po radnom stolu i već uveliko počela da kvasi njegove pantalone. Nije ni primetio da su sva svetla skoro ugašena i još samo monitor teško isijava, teško kao i njegova nada u bolji život. Pa kakav je to život? Mislio je. Žena mi je bolesna, osušila se od posla, jadna jedva oka da sklopi, nemam para ni za hleb, a kamoli ćerki školovanje, a sad još i ovo. Pogled mu je mučno odlutao na drugi kraj stola, gde je ležala gola, hladna, ukrućena, njegova amputirana noga. Nije je čak više ni držao u zamrzivaču, jer, znao je da su mu šanse da ostvari plan sve manje. Kako mi je uopšte i palo na pamet da će neko kupiti amputiranu nogu?? Znam da ima frikova, eto pa onaj lik iz Amerike plaća dvesta dolara za ljudsku lobanju sa groblja, ali, to je ipak staro, relikvija na neki način,a ovo, ovo je noga, živa noga dođavola. Jaoo, šta da radim, šta sad koji kurac da radim?!? Jao dođavola i ovaj život i sve!!! -          Imaš nekih problema? Zapita smireno glas iza njega.-          Ko je to??Trgnu se kad primeti da je soba u potpunom mraku i skoro pade iz kolica. U tami se jedva ocrtavala kontura osobe kraj vrata.-          Ko je to tamo?-          Neko ko može da ti pomogne.-          Nemoguće, to ne može biti! Zar ...-          Što se čudiš tako, pa zvao si, nisi li? Odgovori glas sa blagim, ali osetnim podsmehom, siguran u svoje reči.-          Hajde, hajde, nemoj da se isćuđavaš, nije ti ovo ni roman ni film, nego da pređemo na stvar. Treba ti pomoć, hoćeš li je?-          Možeš li da mi pomogneš??-          Je li ono tvoja noga na stolu?-          Jeste.-          Pa onda?-          Dobro...-          Evo, čitaj, ako ti se čita, ako mi neveruješ,  pa potpiši, mastila imaš dovoljno, s obzirom koliko paziš.-          Da, jeste... odgovori odsutno i letimice baci pogled na mokar sto."Po svojevoljnom pozivu gospodina..., pristajem da ću po završetku svog... predati, a da ću za uzvrati primiti pomoć i spasenje od muka koje su me zadesile u životu. To potvrđujem svojim potpisom dole, pored potpisa druge strane, čime ovaj ugovor automatski postaje punovažan. Ugovor stupa na snagu po potpisivanju, bez mogućnosti žalbe i poništenja."Dobro, ne može biti gore no sada.-          Evo, sad ti.Silueta uze papir i pogleda ga.-          Tako, dobro, to je to. A sad se spremi da ti prekratim muke.Nesigurnost je zavladala vazduhom. Nešto nije bilo u redu. Jeza mu prožme leđa od zla koje je isijavalo iz potmulog glasa, ali i od poslednjih tračaka svesti koji su mu govorili da ono što je stajalo ispred njega sada drži ruku na njegovim leđima, baš tu, oko srca koje je sve jače i jače pumpalo ono malo životne tečnosti što je u njemu ostalo posle operacije.Htede da zapita šta je to, šta se dešava, ali dobro poznati stranac ga preteče.-          Prepoznaješ li ovo?U ruci je držao gomilicu mesa iz koje je još jedva isticalo štogod, dok je samo još pogled upitno govorio: "Ali zašto?"-          E budalo... Erotika duše, perverzija morala, sile su razvlače na sve strane, dok ne zaustave na jednom mestu. Prostorija u prvi mah liči na kabinu za fotografisanje, na maleni lift. Nekoliko sekundi koncentracije, prilaska svesti, polusvesti, i zidovi počinju da se tope, metar se pretvara u kvadratni metar, u dva, tri, četiri, osam, u nedogled, lai praznina ispunjava tamu između vlažnih zidova koji se lucidno stvaraju i nestaju.Strast koja je u mladosti vladala, da bi zatim ustupila tron raciju po rođenju novog greha, ponovo zauzdava presto, divljački, nehumano, lai, nikoga nema. Vrednosti leže, svuda, mrtve, beskorisne, očaj i beznađe lebde poput magle, guste.-    E budalo glupa, zar si očekivao kuke i lance, večnu vatru i kotao u kome se kuva gomila takvih kao ti, gomila nestrpljivih kukavaca koji misle da je njima najteže. Pe ne mogu svi biti kraljevi i predsednici. Ne, ne...Topao vazduh izvetrio je iz sobe i iza sebe ostavio mraz.- Kada će već jednom da shvate da je pakao strah... 


Autor: Igor Lekić