Otvorio sam oči. Prokleti kvrgavi krevet, otišla su mi leđa. Pogledao sam plafon, kao da ga gledam prvi put, i onda se setio da je verovatno tako. Pa, prvi put po dnevnom svetlu, sigurno. Leva ruka mi otpada, bol se širi niz podlakticu i trljam desnom šakom zglob. Glupe lisice, koji je kurac ovim ribama. Umorno, iscrpljeno, okrenuo sam glavu i pogledao njeno usnulo lice. Bez šminke sigurno nije mogla na naslovnu, iako je imala slatko lice. Malo izborano ispod očiju, ispod brade. Očajne crne fleke od šminke po obrazima. Šlag u kosi. Sranje. Iskreno se nadam da se neću setiti bar polovine. Ono čega se sećam je da je upala sa nekom poznanicom u klub, igrala divljački, mamila, tražila nekog da joj priđe... Znala je klub po glasu, znala je da je na pravom mestu. Goran je prvi prišao, ali nije joj se svideo, šta li, pokazala je prstom na mene i dozivala me. Ostavio sam multivitaminski sok za šankom i pridružio joj se. Igrali smo. I te kako smo igrali... Platila nam je par pića... Već posle drugog se ne sećam ničega. Jebiga, ne podnosim žestinu. A ni moj stomak. Gladan sam. Pitam se ima li šta u frižideru. Podižem prekrivač. U... Nije loša... Glad. Hrana. Jebeš hranu. Zbacujem pokrivač i mali osmeh joj zaigra na ivici usne sa koje je karmin obrisan strašću. Spuštam lagano usne i ljubim njen pupak. Drhtaj prostruji kroz kožu, jedva osećajan. Budna je, znam. Kurva. Moje usne klize ka njenim grudima, jedva dodirujući uzbuđenu kožu, dok sa tri prsta lagano šaram unutrašnjom stranom njene desne noge, crtajući neki znak koji sam video pre neki dan na banderi. Klinci se igrali... Osmeh puca, ne može da izdrži, otvara oči i grči se, smeje, hvata rukama moju glavu. Kreće da me poljubi, privlači moje usne svojima, ali je zaustavljam.
"Zaista moram da krenem", kažem, i ona klima glavom, osmeh pomalo bledi, ali razume, zna. Kasno je već.
"Daću ti", kaže, onda se zbuni, ne može da nađe pravi izraz...
"Pare za taxi", dobacim pokušavajući da navučem rolku na golo telo. Ispod oka vidim kako posmatra moje trbušnjake. Skupo su koštali, tri godine teretane, tri puta nedeljno. Mrzi me da računam, ali... skupo. Vraća se sve polako. Ma, šta polako. Osmeh. Jesam li imao majicu? Jesam... ne... mrzi me da je tražim... Navlačim farke, stavljam sto pedeset evra u džep, pozada, polako, sa osmehom. "Stalne mušterije dobiju 15% popusta", kažem joj i namignem. Ništa bolje od dobro obavljenog posla i zadovoljne mušterije.
Autor: Nikola Bulj
"Zaista moram da krenem", kažem, i ona klima glavom, osmeh pomalo bledi, ali razume, zna. Kasno je već.
"Daću ti", kaže, onda se zbuni, ne može da nađe pravi izraz...
"Pare za taxi", dobacim pokušavajući da navučem rolku na golo telo. Ispod oka vidim kako posmatra moje trbušnjake. Skupo su koštali, tri godine teretane, tri puta nedeljno. Mrzi me da računam, ali... skupo. Vraća se sve polako. Ma, šta polako. Osmeh. Jesam li imao majicu? Jesam... ne... mrzi me da je tražim... Navlačim farke, stavljam sto pedeset evra u džep, pozada, polako, sa osmehom. "Stalne mušterije dobiju 15% popusta", kažem joj i namignem. Ništa bolje od dobro obavljenog posla i zadovoljne mušterije.
Autor: Nikola Bulj
