Satima posmatram nevidljivu tačku na belom plafonu. Uzvraća mi pogled. Na sebi imam belu pidžamu koja se stapa sa belom posteljinom.
Sudaram se sa pogledom čoveka bele kose. Beli brkovi zaklanjaju mu gornju usnu. Beli mantil počinje cinično da mi se smeje. Čovek prinosi usnama belu cigaretu. Iz džepa vadi beli upaljač. Nestaje u belom dimu.
Šetamo belom stazom. Posmatram bele oblake.
Ponovo sam u beloj sobi. Donose mi večeru. Mleko u beloj šolji i beli hleb sa belim sirom na belom tanjiru. Odjednom mi sve postaje jasno.
Smrt je bele boje.
Hladni metal miluje mi kožu. Crtam ravne linije po ruci. Posmatram svoju krv dok polako natapa beli hleb. Odlazim do prozora. Širim ruke ka nebu. Vičem:
„ Krv je crvene boje! Više nisam mrtav! Ja živim!”
Autor: Ivana Nikovič Vanja
Sudaram se sa pogledom čoveka bele kose. Beli brkovi zaklanjaju mu gornju usnu. Beli mantil počinje cinično da mi se smeje. Čovek prinosi usnama belu cigaretu. Iz džepa vadi beli upaljač. Nestaje u belom dimu.
Šetamo belom stazom. Posmatram bele oblake.
Ponovo sam u beloj sobi. Donose mi večeru. Mleko u beloj šolji i beli hleb sa belim sirom na belom tanjiru. Odjednom mi sve postaje jasno.
Smrt je bele boje.
Hladni metal miluje mi kožu. Crtam ravne linije po ruci. Posmatram svoju krv dok polako natapa beli hleb. Odlazim do prozora. Širim ruke ka nebu. Vičem:
„ Krv je crvene boje! Više nisam mrtav! Ja živim!”
Autor: Ivana Nikovič Vanja
