Išao je peščanim ulicama Heršiša dok je zora još svitala. Iz vrelog kamena je izbijao sparni vazduh, iako je noć bila hladna po orkovskim merilima.Zapovednik, u svom lakom oklopu sa sabljom na leđima, nije se obazirao na vrućinu. Njegov zadatak je bio jasan. Idi da predvodiš legije na reci Elegil.Kod Istočne kapije čekao ga je reptil koji će ga tamo odvesti. Trčeći, mogao je da stigne brže nego jašući ovog stvora, ali za bitku je bilo potrebnu da ostane odmoran.Hm, dobro prevozno sredstvo, pomisli on kada ga je ugledao. Pred njim je stajao gmizavac od četri metra nalik na krokodila sa dugim nogama. Telo mu je takođe bilo šire i krupnije od aligatora, osedlano, ali bez uzda. Reptili su bili besprekorno poslušni.Zapovednik uzjaha stvora i naredi:’’Istok’’.Reptil ga sasluša, a zatim pojuri.Zapovednik je uvek više voleo da koristi noge, ali naređenja su naređenja. Iako nije verovao čarobnjacima svoje rase čiji je reptil bio izum, ali sam stvor mu se dopadao.Ovaj krokodilov rođak zlatne boje kože imao je mnoge prednosti. Brzina mu nije bila velika, ali se nije umarao. U glavu mu je usađen nagon da sluša i taj isti mu nije dozvoljavao da se okrene protiv jahača.Čim je reptil nastao, pre petnestak godina, orci su napravili svoju konjicu. Pravi konji ih nisu podnosili, koliko god se trudili da ih pripitome. Ali reptili, oni su mrzeli sve druge rase.Zubi su im oštri, kao noževi, a koža debela tako da je nije lako probiti. U pustinji se stapaju sa žutim peskom i vrlo su pametni. To ih je učinilo ne samo korisnom, već i opasnom životinjom.Ali, orkovski zapovednik se plašio čarobnjačke moći. Šta ako su pravi gospodari ovih bića šamani iz Heršiša, koji im mogu narediti da ubiju i orke? Ti čarobnjaci uopšte nisu voleli zapovednika i verovatno su želeli da ga likvidiraju.Na sopstvenu sreću, te tvrdnje su se pokazale neosnovane. Sunce je sasvim izašlo, a gmizavac se nije zaustavljao. Samo je nastavljao ka istoku, po naređenju.U podne, kada se temperatura vrtoglavo povisila, zapovednik je stigao do logora. Šatori od kamilje kože su bili postavljeni, a rov u pesku iskopan. Rutina je bilo i postavljanje kočeva po obodu, ali orci nisu očekivali napad.Na ulazu, jedinom delu gde nije bilo rova, dva stražara su sedela na užarenom tlu i pila kamilju krv iz čuturica. Bili su toliko pijani da nisu ni primetili zapovednika koji je ujahao u logor.U centralnom šatoru, za velikim stolom je sedeo orkovski narednik. I on se opijao, ali skupljim napitkom, ljudskom krvlju.Zapovednik je u njegov šator ušao ljutit, u pratnji trojice vojnika. Sve je podnosio, ali nemar nikako. Zbog toga će narednik da plati.’’Osuđujem te na smrt’’, rekao je umesto pozdrava potežući sablju, ’’zbog ugrožavanja života svojih legija.’’Narednik nije ni stigao da se izenenadi kada se sečivo spustilo na njegov vrat i odseklo mu glavu. Orkovski zapovednik se okrenu ka svojim pratiocima.’’Ubijte stražare i njihovim mesom nahranite reptile. Ti s desna ostani.’’, naredio je.Kada su dvojica vojnika otišli, zapovednik ponovo progovori.’’Ti si novi narednik ovog logora, ako mi odgovoriš na sledeća pitanja.’’’’Razumem.’’’’Koliko vojnika ovde ima?’’, upita zapovednik smestivši se za sto.’’Oko dvesta pedeset.’’’’Dve legije i jedna prepolovljena?’’’’Da.’’’’Zašto je treća prepolovljena?’’, nastavljao je zapovednik.’’Napadnuti su pri povlačenju i desetkovani. Narednik im je poginuo.’’’’Bolje za njega.’’, reče zapovednik hladno. ’’Ionako bi bio osuđen na smrt zbog ugrožavanja jedinice.’’’’Zašto nisu postavljeni kočevi?’’’’Ne znam’’, reče vojnik slegnuvši ramenima.’’U redu, slobodan si.’’’’Razumem.’’Novopostavljeni narednik ode.Zapovednik je razmišljao. Moraće da naredi mnogo stvari da bi doveo logor u pravo stanje. Naročito zato što će još dugo ostati u njemu.Logor je bio zamišljen kao stanica za zaustavljanje svim legijama koje budu išle na front. Ako ih ratna sreća ne bude služila, njegova služba ovde može da potraje godinama. Ako sam već osuđen na ovu pustaru, barem ću je dovesti u red.Tada je osetio miris dima. Iskoristivši svoja razvijena čula, osetio je ljude u logoru. Mnoštvo ljudi sa čelikom u rukama. Zaboravio sam da stavim stražu.Izleteo je napolje spreman za bitku. Ali nije stigao nikog da ubije. Pet strelaca crne kože su nišanili u njega dugim lukovima. Upao je pravo u zasedu. Čak i ako ne umre, oni će ga ubiti.Zapovednik je potrčao napred sa divljačkim urlikom dočekavši strele svojim telom. Nijedna ga nije mimoišla.
Autor: Dušan Arsenović
Autor: Dušan Arsenović
