Iznenadna potreba za češanjem prekinu Lur'Dunov tok misli. Sedeo je sam u tišini svoje mračne odaje. Mada, on nije ni imao svest da se nalazi u mraku. Njegovo svetlosivo krzno već duže vreme nije videlo svetlost dana. Sve te sitnice koje čine život više mu nisu bile bitne. Shvatio je da je njegovo vreme prošlo. Više nikada neće biti isti nakon onog dana. Postao je ogorčen i gnevan na samoga sebe. Plen mu je umakao pred nosem.
- Da li sam izgubio snagu? - pomisli. Na njemu su se već nazirali duboki i neizbrisivi tragovi godina. Sve češće se umarao. Udovi više nisu mogli da nose telo, kao nekada. Često je pomišljao na šta li je protraćio život.
Nije smeo sebi da dozvoli da pokaže slabost. Vreme ga je pregazilo. Povratio se iz prostranstva svoji misli i postao svestan okoline. Odjednom, u prostoriji više nije vladala potpuna tišina. Osetio je da se neko šunja. Čula su ga odavno izdala ali nije se predavao.
- Ko je tamo? - upita unezvereno osvrćući se ka prekršiocu tišine.
- To sam samo ja, prijatelju - odgovori Ark'Nak - Oprosti ako sam ti narušio idilu. Hteo sam da proverim da li možeš da me, ...hm...nanjušiš...,star si prijatelju, treba ti odmor - reče pomalo podmuklo dok je obletao oko njega.
- Kako se usudjuješ? - trže se Lur'Dun - Ti bi voleo da zauzmeš moje mesto? Ne, neću ti dozvoliti! Dokle god je snage u meni! - znao je da će ga ova poslednja rečenica koštati.
- Konflikti, konflikti. Eh, žao mi te je, ali ti se tu ništa ne pitaš. Poslužio si svojoj svrsi. Tvoje vreme je prošlo. Odstupi, stari.
Ove reči su odzvanjale u Lur'Dunovoj glavi. Osećao je da mu nema spasa jer je smrt došla po njega, a ovaj mladi Lovac je njen glasnik. Ark'Nakov hrapavi glas mu je unosio nervozu i neki čudni osećaj bola. Nije mu mnogo trebalo da burno odreaguje na ovu opasku. Želeo je da se baci na mladog Lovca i da ga rastrgne.
Rik besnog Varguna prelomi se kroz planinu. Ostali Lovci su čuli vriske i krenuli ka njima. Znali su da se sprema borba. Svi Lovci koji su bili u blizini su se uputili ka Areni, mesto u kome je mnogo puta bila prolivana krv. Zvuk gomile koja dotrčava je vladao prostranim hodnicima. Iako su ostali Lovci znali kakav mora biti ishod svake borbe, uopšte nisu imali nameru da sprečavaju ili razdvajaju bilo koga. Jednostavno,
tako je moralo biti.
Zveri su besnele dok su im se tela transformisala za borbu. Duž leđa, iz kičmenih pršljenova, iskočile su veoma oštre bodlje, koje su pri svom izlaženju iz kičmene krivine cepale vrhom sečiva debelu kožu i krzno. Bodlje su služile kao neka vrsta oružija, i time bi kičmeni stub Varguna bio sačuvan od povreda. Čitavo telo im je bilo na neki način ojačano i zaštićeno, kao nekim prirodnim oklopom. Udovi su bili prekriveni debelom kožom i krznom, koje je s lakoćom odolevalo na udarce snažnih, oštrih kandži, koje su ostavljale samo površinske ozlede. Jedine slabe tačke na telima Varguna su bile oblasti lica i trbuha. Ostalo je bilo, takoreći, neprobojivo.
Lovci su bili spušteni na četiri noge, ispuštajući besne urlike nalik na grmljavinu. Oštre crne kandže su bile izdužene i spremne da zadaju ozbiljne povrede. Ovako pripremanje tela za borbu je zasigurno veoma bolelo, što je povećavalo osećanje besa. Spremni i naoštreni stali su jedan naspram drugog. Zadnjim nogama su bacali zemlju iza sebe i spremali se za skok. Stari Lovac je imao prvenstvo udarca,
jer je bio izazvan. Već sledećeg trenutka se Lur'Dun odgurnuo zadnjim nogama od tla i bacio se na svog protivnika. Ostali Lovci su stajali po strani. Bili su svesni da se pored njih odvija krvoločna borba, ali nisu ni mogli da zamisle kako izgledaju dve zveri dok se bore za život. Ukolio jedan Lovac izazove drugoga, ostali su bili obavezni da prisustvuju. Ali, nisu smeli da staju ni na čiju stranu.
Borba Varguna je trajala do smrti. Dok jači ne savlada slabijeg. To što je Lur'Dun imao prvenstvo udarca mu nije donelo nikakvu prednost. Ark'Nak je bio mlađi, snažniji, okretniji. Sa lakoćom je oborio protvinika i zadao mu veoma ozbiljne rane. Mogao je veoma brzo da završi ovu borbu, trebao mu je samo jedan precizan zamah kandži po vratu, i stari Lovac bi otišao u nepovrat. Ali, nije hteo tako lako da ga pusti da ode. Hteo je da pokaže svoju nadmoć i sebi i drugima.
Postor Arene mu se činio nekako neprirodno velikim. Nije imao kuda da pobegne. - Da li da izbegavam udarce ili da se suočim? Izgubiću ovu borbu. Osećam da mi snaga isčezava, da me napušta zauvek. Možda tako i treba da bude. Neočekivani udarac snađe starog Lovca i porilično ga ošamuti. Znao je unapred da će izgubiti. Ipak, na isti način je on pre mnogo vremena izazvao svog starijeg.To je krug života, i tako će ostati. Nije mogao da se skoncentriše. Tražio je svog protivnika po dobro poznatom, ali ne tako malom, ovalnom prostoru Arene. Mirisi drugih Varguna su ga zbunjivali, dok Ark'Nak nije imao problema sa tim. On je znao da prepozna i prati miris koji traži.
U znatnoj prednosti, znao je dobro da uživa. Nije mu smetala graja i galama koja je dolazila od drugih, naprotiv, to mu je godilo. Ark'Nak nije bio svestan svoje sudbine, nije ni pomišljao da će njega neki drugi mladi Lovac izazvati i poraziti. Bio mu je važan samo ovaj trenutak, i ovaj osećaj. Lur'Dun je, za to vreme smišljao kako da se domogne daha, da bar sačuva obraz i dostojanstvo, i da pokaže malo snage pre nego što ode u nepovrat. Stajao je u mestu i čekao da mu Ark'Nak priđe. Stavio je šaku na zemlju ne bi li osetio potres. Dok mu se protivnik približavao drugom rukom je pravio zamah ne bi li ga posekao kandžama. Čim mu se dovoljno približio, Lur'Dun ga je ščepao i oborio na zemlju. Stao je jednim kolenom na njegove snažne grudi koje su se ubrzano spuštale gore - dole. Još većom silom mu je gnječio rebra, sve dok nije osetio da su popustila. Jeziv zvuk lomljenja kosti je parao uši mladog, neiskusnog Lovca. Izmučen, nije znao kako da se izbavi iz ovog zahvata. Ako preživi, moraće da ga nauči. Dok mu je lomio rebra zamahnuo je rukom po njegovom lici, time ostaviši dubok trag. Povređen i namučen, duboko i bolno je zarežao. Jedino mu je preostalo da skupi snagu i da svom silom odgurne protivnika. Odbacio ga je sa sebe i stari Lovac je svom težinom tresnuo o zemlju. Ark'Nak je ostao na zemlji napipavajući bolno mesto na grudima, pokušao da vrati kost na pravo mesto, i pri tom nanese sebi još bola, ne bi li bio još besniji i naoštreniji za borbu.
Lur'Dun je znao da će mu ovo biti poslednja borba, poslednji podvig u životu. Osvrtao se oko sebe ne bi li nanjušio ranjenog protivnika. Osetio je miris krvi. To mu je i bio cilj, da ga povredi, i da ga po mirisu prati i nadje, jer drugačije nije mogao. Nije hteo samo da stoji i da čeka da ga mladi Lovac dokrajči. Trudio se da ga što više time umori, ne bi li mu dokazao da je i njegovo postojanje imalo smisla. Da on nije tu samo da bi trpeo udarce, već da bi ih uzvratio
Autor: Snežana Kanački
- Da li sam izgubio snagu? - pomisli. Na njemu su se već nazirali duboki i neizbrisivi tragovi godina. Sve češće se umarao. Udovi više nisu mogli da nose telo, kao nekada. Često je pomišljao na šta li je protraćio život.
Nije smeo sebi da dozvoli da pokaže slabost. Vreme ga je pregazilo. Povratio se iz prostranstva svoji misli i postao svestan okoline. Odjednom, u prostoriji više nije vladala potpuna tišina. Osetio je da se neko šunja. Čula su ga odavno izdala ali nije se predavao.
- Ko je tamo? - upita unezvereno osvrćući se ka prekršiocu tišine.
- To sam samo ja, prijatelju - odgovori Ark'Nak - Oprosti ako sam ti narušio idilu. Hteo sam da proverim da li možeš da me, ...hm...nanjušiš...,star si prijatelju, treba ti odmor - reče pomalo podmuklo dok je obletao oko njega.
- Kako se usudjuješ? - trže se Lur'Dun - Ti bi voleo da zauzmeš moje mesto? Ne, neću ti dozvoliti! Dokle god je snage u meni! - znao je da će ga ova poslednja rečenica koštati.
- Konflikti, konflikti. Eh, žao mi te je, ali ti se tu ništa ne pitaš. Poslužio si svojoj svrsi. Tvoje vreme je prošlo. Odstupi, stari.
Ove reči su odzvanjale u Lur'Dunovoj glavi. Osećao je da mu nema spasa jer je smrt došla po njega, a ovaj mladi Lovac je njen glasnik. Ark'Nakov hrapavi glas mu je unosio nervozu i neki čudni osećaj bola. Nije mu mnogo trebalo da burno odreaguje na ovu opasku. Želeo je da se baci na mladog Lovca i da ga rastrgne.
Rik besnog Varguna prelomi se kroz planinu. Ostali Lovci su čuli vriske i krenuli ka njima. Znali su da se sprema borba. Svi Lovci koji su bili u blizini su se uputili ka Areni, mesto u kome je mnogo puta bila prolivana krv. Zvuk gomile koja dotrčava je vladao prostranim hodnicima. Iako su ostali Lovci znali kakav mora biti ishod svake borbe, uopšte nisu imali nameru da sprečavaju ili razdvajaju bilo koga. Jednostavno,
tako je moralo biti.
Zveri su besnele dok su im se tela transformisala za borbu. Duž leđa, iz kičmenih pršljenova, iskočile su veoma oštre bodlje, koje su pri svom izlaženju iz kičmene krivine cepale vrhom sečiva debelu kožu i krzno. Bodlje su služile kao neka vrsta oružija, i time bi kičmeni stub Varguna bio sačuvan od povreda. Čitavo telo im je bilo na neki način ojačano i zaštićeno, kao nekim prirodnim oklopom. Udovi su bili prekriveni debelom kožom i krznom, koje je s lakoćom odolevalo na udarce snažnih, oštrih kandži, koje su ostavljale samo površinske ozlede. Jedine slabe tačke na telima Varguna su bile oblasti lica i trbuha. Ostalo je bilo, takoreći, neprobojivo.
Lovci su bili spušteni na četiri noge, ispuštajući besne urlike nalik na grmljavinu. Oštre crne kandže su bile izdužene i spremne da zadaju ozbiljne povrede. Ovako pripremanje tela za borbu je zasigurno veoma bolelo, što je povećavalo osećanje besa. Spremni i naoštreni stali su jedan naspram drugog. Zadnjim nogama su bacali zemlju iza sebe i spremali se za skok. Stari Lovac je imao prvenstvo udarca,
jer je bio izazvan. Već sledećeg trenutka se Lur'Dun odgurnuo zadnjim nogama od tla i bacio se na svog protivnika. Ostali Lovci su stajali po strani. Bili su svesni da se pored njih odvija krvoločna borba, ali nisu ni mogli da zamisle kako izgledaju dve zveri dok se bore za život. Ukolio jedan Lovac izazove drugoga, ostali su bili obavezni da prisustvuju. Ali, nisu smeli da staju ni na čiju stranu.
Borba Varguna je trajala do smrti. Dok jači ne savlada slabijeg. To što je Lur'Dun imao prvenstvo udarca mu nije donelo nikakvu prednost. Ark'Nak je bio mlađi, snažniji, okretniji. Sa lakoćom je oborio protvinika i zadao mu veoma ozbiljne rane. Mogao je veoma brzo da završi ovu borbu, trebao mu je samo jedan precizan zamah kandži po vratu, i stari Lovac bi otišao u nepovrat. Ali, nije hteo tako lako da ga pusti da ode. Hteo je da pokaže svoju nadmoć i sebi i drugima.
Postor Arene mu se činio nekako neprirodno velikim. Nije imao kuda da pobegne. - Da li da izbegavam udarce ili da se suočim? Izgubiću ovu borbu. Osećam da mi snaga isčezava, da me napušta zauvek. Možda tako i treba da bude. Neočekivani udarac snađe starog Lovca i porilično ga ošamuti. Znao je unapred da će izgubiti. Ipak, na isti način je on pre mnogo vremena izazvao svog starijeg.To je krug života, i tako će ostati. Nije mogao da se skoncentriše. Tražio je svog protivnika po dobro poznatom, ali ne tako malom, ovalnom prostoru Arene. Mirisi drugih Varguna su ga zbunjivali, dok Ark'Nak nije imao problema sa tim. On je znao da prepozna i prati miris koji traži.
U znatnoj prednosti, znao je dobro da uživa. Nije mu smetala graja i galama koja je dolazila od drugih, naprotiv, to mu je godilo. Ark'Nak nije bio svestan svoje sudbine, nije ni pomišljao da će njega neki drugi mladi Lovac izazvati i poraziti. Bio mu je važan samo ovaj trenutak, i ovaj osećaj. Lur'Dun je, za to vreme smišljao kako da se domogne daha, da bar sačuva obraz i dostojanstvo, i da pokaže malo snage pre nego što ode u nepovrat. Stajao je u mestu i čekao da mu Ark'Nak priđe. Stavio je šaku na zemlju ne bi li osetio potres. Dok mu se protivnik približavao drugom rukom je pravio zamah ne bi li ga posekao kandžama. Čim mu se dovoljno približio, Lur'Dun ga je ščepao i oborio na zemlju. Stao je jednim kolenom na njegove snažne grudi koje su se ubrzano spuštale gore - dole. Još većom silom mu je gnječio rebra, sve dok nije osetio da su popustila. Jeziv zvuk lomljenja kosti je parao uši mladog, neiskusnog Lovca. Izmučen, nije znao kako da se izbavi iz ovog zahvata. Ako preživi, moraće da ga nauči. Dok mu je lomio rebra zamahnuo je rukom po njegovom lici, time ostaviši dubok trag. Povređen i namučen, duboko i bolno je zarežao. Jedino mu je preostalo da skupi snagu i da svom silom odgurne protivnika. Odbacio ga je sa sebe i stari Lovac je svom težinom tresnuo o zemlju. Ark'Nak je ostao na zemlji napipavajući bolno mesto na grudima, pokušao da vrati kost na pravo mesto, i pri tom nanese sebi još bola, ne bi li bio još besniji i naoštreniji za borbu.
Lur'Dun je znao da će mu ovo biti poslednja borba, poslednji podvig u životu. Osvrtao se oko sebe ne bi li nanjušio ranjenog protivnika. Osetio je miris krvi. To mu je i bio cilj, da ga povredi, i da ga po mirisu prati i nadje, jer drugačije nije mogao. Nije hteo samo da stoji i da čeka da ga mladi Lovac dokrajči. Trudio se da ga što više time umori, ne bi li mu dokazao da je i njegovo postojanje imalo smisla. Da on nije tu samo da bi trpeo udarce, već da bi ih uzvratio
Autor: Snežana Kanački
