Okupana majskim suncem i obična provincijska ulica ume da zablista kao centar sveta. Zeleni tonovi, nastali filtriranjem jutarnjeg sunca kroz sveže olistali drvored, prepliću se sa nijansama bakarno-zlatne, koje se odbijaju sa staklenih površina, i vraćaju davno izbledelu boju fasada čineći da ulica, umivena sinoćnom kišom, dobije glamurozan sjaj! Bistro, plavo nebo teče nad njom i svojom bojom produbljuje prijatnu svežinu vazduha koji se lagano zagreva. Čitava atmosfera treperi u trijumfalnom ritmu novog jutra u čijem je neponovljivom dizajnu učestvovao ceo univerzum.
Samo je retktim prolaznicma ovog jutra pošlo za rukom da, nad vrevom probuđene ulice, ulove tren u kome je pesma ptica nadjačala larmu gradskog saobraćaja i osete da je i njihova „zabit na kraju sveta“ njegov ravnopravni deo. Negde daleko, pod tim istim nebom, talas je zapljusnuo tropsku obalu, sneg je zablještao na planinskom vrhu... neko je hodao nekim drugim gradom i uživao u ovom trenutku baš kao i oni.
Za one druge, ne tako sretne aktere momenta svetlost novorođenog dana nije ništa drugo do slabašni zrak koji pokušava da razbije sivilo kojim su se obavili. Za njih ovaj trenutak nije postojao drugačije od beznačajne nijanse sive na kružnom toku svakodnevice izvan koje ne postoji ništa.
Hodajući jedni kraj drugih, oni se susreću na istoj ulici, nesvesni kosmičke distance koja razdvaja njihove svetove.
Autor: Ivan Đurić
