Kao da je sunce nestalo tog dana. Pomračenje? Reče neko iz mase ljudi koji su navirali sa svih strana. „Doći će sudnji dan.. „ govorio je starac kome se oči ne mogaše videti od silne kose koja mu je prekrila lice. Hladan vetar je polako duvao sve je bilo mirno. Na horizontu su se još u tragovima nazirali obrisi umirućeg sunca. Nebeski brodovi zustaviše saobraćaj jer se ništa nije moglo videti.
Čovek sav u crnom stajao je pred Enom koja u svom čudu više nije mogla da čuje i razume šta se događa.
- Kuda idemo? - Upita Ena nervozno dok joj čovek pogledom pokaza belu utabanu stazicu.
- Da li je ovo kraj sveta? – Pitanja su se nadovezivala, a čovek nije odgovarao.
- Meni su samo rekli da vas dovedem. Polako su se priblizavali prolazu nalik nekoj vrsti
portala. Svetlost je obasjala Enino lice, dok se pred njom ukaza mala silueta prozračna i čista kao sam vazduh. – Mi dolazimo iz druge galaksije, vaša trenutno umire. Reče silueta polako se izdižući i izvijajući unazad. Želimo da spasimo ljudski rod, ali to je jedino moguće ukoliko nas saslušate i prihvatite naše savete.
- Šta trebam da radim? Upita Ena.
- Mi tražimo ljude koji bi nastavili život na planeti sličnoj ovoj. Potrebno je samo da verujete. Vaše telo može opstati u ovom svetu, ali za prenos misli i emocija kako bi ste vi to nazvali duše, ne treba vam telo. Teleportacija će trajati svega nekoliko sekundi, ali pre toga vaše fizičko telo će umreti.
- To je neminovno? – upita Ena dok su joj telom prolazili trnci.
- Da,- reče silueta - to se mora desiti. Vaša treća dimenzija ne može se porediti sa petom gde je astralno telo zastupljeno kao materijalno u trećoj. Morate proći kroz transformaciju.
Ena je pažljivo slušala dok se svet kakav poznaje polako spremao da napusti nebeska prostranstva večnosti. Nije bila sigurna da sve to dobro razume, u ušima joj je zujalo.
- Prenesi svima - reče silueta polako nestajući u vazduhu. – Ko je spreman da prihvati, biće dobrodošao. Nestajući uz pritajeni piskavi zvuk, Ena se našla u čudu kada od svetlosti i kapije ne beše ni traga ni glasa, a ona je stajala na ulici gde su se kamenjem gađala neka deca, uzvikujući na glas kako je došao smak sveta. Toplotni talas, poslednji... Na licima začuđenih prolaznika ostao je skamenjen pogled prema suncu koje se potpuno ugasilo. Zavlada mrak..
Autor: Milena Samardžić
